Život treba pogurati: Manhattan- New York –NY

23. septembar 2016. Petakaeorodrum Nikola Tesla

Slećemo na  u Beogradu pre pet ujutro po našem vremenu. Let je bio miran i vreme je brzo prošlo. U avionu je bilo praznih redova od četri sedišta i mogla sam da ležim. Malo sam spavala  zbog promena računanja vremena, odnosno dana i noci u toku nekoliko dana.. Brzo prolazimo kontrole, nema gužve, ali zato kofere čekamo više od pola sata, nema ni osoblja. Na izlasku uzimamo vaučer za taksi i ulazimo u jedna propala kola koja vozi ogroman lik pravi predstavnik taksi-usluge na našem aerodromu. Pored nas pokušava da uzme još jednog putnika da bi naplatio ekstra. Na moje negodvanje odustaje i počinje da se svađa sa mnom. Pošto nije našao sagovornika u napetoj atmosferi stižemo kući, plaćamo. Vozač neće da izvadi kofere iz gepeka, ostavlja da mi to uradimo. Lep doček  na msđunarodnom aerodrumu? Ali, već imam veliko iskustvo sa ponašanjem i prevarama nekih taksista, nečasnim izuzecima među većinom vrednih i poštenih.    Uvek me je sramota u ime beograđana na ponašanje naših taksista, jer mogu da zamislim kako se ponašaju prema putnicima koji ne znaju grad ili jezik. Pitam se zašto gradske vlasti to ne regulišu, ko je tu gazda?

Neću da dozvolim da mi ovo pokvari divno putvanje. Nakon što sam popila limunadu odlazim na spavanje, to mi se čini najpametnije. Tako dan započinjem u dva sata popodne, i ako sam u Beogradu, što je jutro po američkom računanju vremena.

Andrew Wyeth

Život treba pogurati: Manhattan- New York –NY

22. septembar 2016. Četvrtak

Danas se vraćmo u Beograd, pakovanje kofera je jednostavno. Kompanija Er Srbija nije poslala nikakvo elektronsko obavestenje za čekiranje. Nadam se da je sve uredu.Let je u 2,40h popdne po lokalnom vremenu. Planiramo da krenemo u 11h i da bez nervoze stignemo na dosta udaljen aerodrom JFK - John Fitzgerald Kennedy  i prodjemo čuvene američke kontrole. U vžnji taksijem provodimo nešto više od sat vremena. Dugačka i spora vožnja. Er Srbija je na 4 terminalu. Ima osam terminala koji su zasebne zgrade. Na čekiranju nema gužve. Procedura ulazne kontrole na terminal obuhvata uobicajeno skeniranje ručnog prtljaga. Prolaz kroz skener tela. Ovo je uobičajeno u Evropi. Zatim sledi dodatni skener u kabini sa podignutim rukama i pregled pipanjem. Na kraju ako si slučajno nešto zaboravio u džepu- maramicu i slično, dodatne kontrale: to se baca i uzimaju otisci prstiju ruke u kojoj je bio premet. Kraj procedure. Ostalo je uobičajeno. Ukrcavanje i polazak aviona na vreme. Osoblje ljubazno. Let u povratku je kraći, oko osam sati. Izdržljivo naročito što avion nije pun, tako da mogu i da prilegnem.

 

Chrysler Building

Život treba pogurati: Manhattan- New York –NY

Pogled na Brooklyn

Pogled na Manhattan

Noćni Pogled na Manhattan

Pogled na Manhattan

Odmor

Noćni Pogled na Manhattan

Noćni Pogled na Manhattan

Noćni Pogled na Manhattan

21. septembar 2016. Sreda

Dobro sam se odmorila prošle noći.Ponovo idemo Brooklyn, ali sada metrom kroz tunel ispod reke. Stigli smo Williamsburg sada gledamo na Manhattan sa druge strani reke.Ist River. Williamsburg je hipstersko selo usred velikog grada. Napuštena industrijska zona i prazne hale  sada  su mesta za izlaske. Radničke kuće renovirane i uglavnom mladi stanari su naslednici koji čine novu grupu bogatih i samosvesnih stanovnika. Odlazimo u park na obalu  sa divnim pogledom na Manhattan. Nakon odmora, slikanja i ručka vraćamo se metromom na Manhattan, ali sada u Central park.
U blizini Central park su dva poznata muzeja. Prvo obilazimo Guggenheimov muzej. koji je fondacija Solomona R. Guggenheima i muzej moderne umjetnosti  na Petoj Aveniji. Divna arhitektura. Nastavljamo do Muzej umjetnosti Metropolitan -Metropolitan Museum of Art  sa najznačajnijiom zbirkom evropskog i američkog  slikarstva. Nemamo vremena za obilazak zato šetamo oko i unutar zgrade.

Central Park je dugačak 4 km između 59 ulice i 110 ulice, a širok 0.8 km između Pete Avenije i kraja park na zapadu. U ovom delu kod Parka je mesto za stanovanje bogatih na Petoj Aveniji.  Ispred ulaza vozači i limuzine. Decu vozaju i vode dadilje -nanny. Privatne škole i deca u uniformama. Ulazimo u park. Veštacki napravljen pre više od sto godina. Sve je osmišljeno i dobro održavano. Šetamo nekoliko sati. Umorna sam ne mogu noge da vučem, ali treba da stignemo do Rockefeller Center i da se popnemo radi razgledanja noćne panorame. Sa kraja Central Park vidi se zona Metropolitan opere i čuvenog Broadway-a. Najbrži način da stigneš je da se pešači. Na izlasku iz Central  parka  postaji klasičan Trg sa konjima koje prevoze putnike, što me posetilo me na Sevillu. Pešačimo preko kroz čuveno ludilo svetla i reklama Times Square i Avenide Broadway.

U 6.45h stižemo u Rockefeller centar da se popnemo na 67 sprat i Razgledamo panoramu Manhattan-a kad zalazi sunce i posle u mraku sa upaljenim svetlima.  Ukupno 360 ljudi može da bude na vidikovcu. Gužva. Pregledaju na skeneru- stvari i ljude. Četri lifta voze za manje od minut na vrh. Zvoni mi u ušima. Svi pokušavaju da naprave najbolju sliku grada i sebe lično. Čuju se svi jezici iz Azije i Evrope. Razgledamo Empire State Building i  Chrysler Building. Obe zgrade su više od Rockefeller. Ove dve zgrade takodje imaju vidikovce, ali sa manje visine smo bolje videli njihove visine. Iz ove ptičije perspektive razgledamo i ono što smo videli i što mismo. Central Park se vidi u celini i tako sagledavamo prostor i jezera koja nismo obišli.Ostajemo oko sat vremena i opet stajemo u red da bi sišli. Ovo je bi divan pozdrav sa NY.
Premoreni smo, na povratku kući kupujemo hamburgere za veceru. Tipična brza hrana.