Dame i gospodo, poštovani prijatelji,
Imam prijatnu dužnost
i posebnu čast da Vas u ovom
prijateljskom okruženju mogu pozdraviti i poželeti Vam dobrodošlicu na današnju promociju
knjige PEŠAK U BESPUĆU naše drage profesorice
dr Zorke Grandov.
Poštovani prijatelji, dozvolite mi, da ovom svečanom trenutku
iznesem nekoliko podataka iz bogate biografije autora .
Prof.dr Zora Grandov je Osnovnu školu je završila u Sanskom
Mostu-Sani a srednju ekonomsku školu u
Prijedoru. Studije ekonomije je završila na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
1969 godine.Odmah se zaposlila i ostala u Beogradu. Magistarski rad je takođe
odbranila na istom fakultetu u Beogradu da bi 1987 na Ekonomskom fakultetu u
Subotici odbranila svoju doktorsku tezu.
Ostvarila je uspešnu poslovnu karijeru je započela koju
je započela u gradskom Zavodu za urbanizam .U svojoj tridesetoj godini te davne
1977 godine se zapošljava u velikoj trgovinskoj kompaniji Metalservis Beograd kao zamenik generalnog direktora zadužena za
ekonomska pitanja.Kasnije kao već iskusni privrednik prelazi u Privrednu komoru
grada Beograda, a za vreme Vlade Ante Markovića u Savezno Ministarsvo trgovinu.
Imenovana je 1992 godine za direktora paviljona Jugoslavije na izložbi EXPO 92
u Sevilji-Španija, a nakon zatvranja paviljona ostaje u Španiji i bavi se trgovinom sve dok
proces raspada bivše zemlje nije završen.
Započinje profesorsku karijeru 1996. Godine izborom za
docenta na Ekonomskom fakultetu u Prištini. Nastavila je da se bavi profesurom
na različitim univerzitetima u Srbiji, BiH i Španiji.Objavila je preko sto
zapaženih naučnih radova i knjiga iz oblasti međunarodne i poslovne ekonomije.
Mogli bi još dugo govoriti o različitim aktivnostima i uspesima prof.Grandov ali mi smo se danas okupili da
promovišemo jednu neobičnu knjigu. Ovo je knjiga o životu.Ovaj prvenac naše
prof.Zorke sigurni smo neće ostati usmljen.
Prof.Grandov je pokazala da može saopštavati velike
događaje i događaje iz života na sebi
svojstven, jednostavan način.Ova knjiga je esencija ličnih doživljaja i najsuptilnijih
događaja druge polovine prošlog veka pa do današnjih dana.Na tako uzvišen način
je prof.Grandov je uspela uvući čitaoca
u vrtlog svih važnijih događaja u zemlji koja je nestala.
Na molbu prof dr Mišo Kulića, koji je sprečen da prisustvuje , ja ću pročitati deo njegove recenzije za knjigu Pešak u bespuću.
Zorka Grandov, intelektualac, profesor univerziteta, svestrano obrazovana ličnost suočila sa pitanjem o smislu kao i svaki drugi čovek koji je bez takvog njenog životnog iskustva i obrazovanja, dakle, suočila se sa najbitnim pitanjem čoveka uopšte. Tako Zorku Grandov, tog pešaka u bespuću u ovoj knjizi pratimo i kao autorkin životni putopis u kojem se pedantno beleži svaki momenat u borbi za život i ujedno svi važni detalji života pre bolesti komponuju sa dnevničkim beleškama. Utoliko se čini da je biografski momenat u knjizi neka vrsta životne pozornice koji Zorka Grandov omogućava da bolest i život rezimira u obliku jednog velikog i bitnog zaključka, naime da: tek kada se lično suočimo sa krajem shvatamo da je radost življenja jedina ispravna stvar, a da je sve ostalo bežanje od života. Ali, i da kada nam se čini da više ne možemo da se borimo, da nada nikada
ne umire, zapravo da je životni smisao uvek i samo život. Knigu Pešak u bespuću verujem da svako treba
da pročita, jer svako negde nekako mora da odgovori na pitanje o vrednosti
sopstvenog života, da osvetli pitanje o dubljem smislu koje zamračeno i
neprimetno ostaje u dubini životne svakodnevnice, sve do onog trenutka dok ne
izroni neumitna granična situacija života.
Beograd, februar,
16.
Na kraju, da završim uz komentar da Zora
naša drugarica i profesorica bez
obzira na bolest nikada se nije
predavala. Održavala sve kontakte,radila, stvarala i radovala se svakom danu.Mi
koji smo sa njom bili u dnevnim kontaktima prosto nismo osetili nikakav
pritisak.Ona je znala sačuvati svoje bližnje. Sav teret je hrabro nosila i
pobedila.To je velika poruka ove male
ali itekako značajne knjige. Niko od nas ne zna svoj put, jer Put se pravi hodajući...kako to reče
poznati pisac Antonio Machando.
Нема коментара:
Постави коментар