Slike i pozdravni govor na promociji knjige PEŠAK U BESPUĆU

Dame i gospodo, poštovani  prijatelji,

Imam prijatnu dužnost  i  posebnu čast da Vas u ovom prijateljskom okruženju mogu pozdraviti  i  poželeti Vam dobrodošlicu na današnju    promociju  knjige  PEŠAK U BESPUĆU  naše drage profesorice dr Zorke Grandov.

Poštovani prijatelji, dozvolite mi, da ovom svečanom trenutku iznesem nekoliko podataka iz bogate biografije autora .

Prof.dr Zora Grandov je Osnovnu školu je završila u Sanskom Mostu-Sani a srednju ekonomsku školu  u Prijedoru. Studije ekonomije je završila na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1969 godine.Odmah se zaposlila i ostala u Beogradu. Magistarski rad je takođe odbranila na istom fakultetu u Beogradu da bi 1987 na Ekonomskom fakultetu u Subotici odbranila svoju doktorsku tezu.

Ostvarila je uspešnu poslovnu karijeru je započela koju je započela u gradskom Zavodu za urbanizam .U svojoj tridesetoj godini te davne 1977 godine se zapošljava u velikoj trgovinskoj kompaniji Metalservis Beograd kao zamenik generalnog direktora zadužena za ekonomska pitanja.Kasnije kao već iskusni privrednik prelazi u Privrednu komoru grada Beograda, a za vreme Vlade Ante Markovića u Savezno Ministarsvo trgovinu. Imenovana je 1992 godine za direktora paviljona Jugoslavije na izložbi EXPO 92 u Sevilji-Španija, a nakon zatvranja paviljona  ostaje u Španiji i bavi se trgovinom sve dok proces raspada bivše zemlje nije završen.

Započinje profesorsku karijeru 1996. Godine izborom za docenta na Ekonomskom fakultetu u Prištini. Nastavila je da se bavi profesurom na različitim univerzitetima u Srbiji, BiH i Španiji.Objavila je preko sto zapaženih naučnih radova i knjiga iz oblasti međunarodne i poslovne ekonomije.

Mogli bi još dugo govoriti o različitim  aktivnostima i uspesima  prof.Grandov ali mi smo se danas okupili da promovišemo jednu neobičnu knjigu. Ovo je knjiga o životu.Ovaj prvenac naše prof.Zorke sigurni smo neće ostati usmljen.

Prof.Grandov je pokazala da može saopštavati velike događaje i događaje iz života  na sebi svojstven, jednostavan način.Ova knjiga je esencija ličnih doživljaja i najsuptilnijih događaja druge polovine prošlog veka pa do današnjih dana.Na tako uzvišen način je prof.Grandov je  uspela uvući čitaoca u vrtlog svih važnijih događaja u zemlji koja je nestala.

                                       

Na molbu prof dr Mišo Kulića, koji je sprečen da prisustvuje , ja ću pročitati deo njegove recenzije za knjigu Pešak u bespuću.

Zorka Grandov, intelektualac, profesor univerziteta, svestrano obrazovana ličnost suočila sa pitanjem o smislu kao i svaki drugi čovek koji je bez takvog njenog životnog iskustva i obrazovanja, dakle, suočila se sa najbitnim pitanjem čoveka uopšte. Tako Zorku Grandov, tog pešaka u bespuću u ovoj knjizi pratimo i kao autorkin životni putopis u kojem se pedantno beleži svaki momenat u borbi za život i ujedno svi važni detalji života pre bolesti komponuju sa dnevničkim beleškama. Utoliko se čini da je biografski momenat u knjizi neka vrsta životne pozornice koji Zorka Grandov omogućava da bolest i život rezimira u obliku jednog velikog i bitnog zaključka, naime da: tek kada se lično suočimo sa krajem shvatamo da je radost življenja jedina ispravna stvar, a da je sve ostalo bežanje od života. Ali, i da kada nam se čini da više ne možemo da se borimo, da nada nikada ne umire, zapravo da je životni smisao uvek i samo život. Knigu Pešak u bespuću verujem da svako treba da pročita, jer svako negde nekako mora da odgovori na pitanje o vrednosti sopstvenog života, da osvetli pitanje o dubljem smislu koje zamračeno i neprimetno ostaje u dubini životne svakodnevnice, sve do onog trenutka dok ne izroni neumitna granična situacija života.

Beograd, februar, 16.

Na kraju, da završim uz komentar da Zora naša drugarica i profesorica bez obzira na  bolest nikada se nije predavala. Održavala sve kontakte,radila, stvarala i radovala se svakom danu.Mi koji smo sa njom bili u dnevnim kontaktima prosto nismo osetili nikakav pritisak.Ona je znala sačuvati svoje bližnje. Sav teret je hrabro nosila i pobedila.To je velika  poruka ove male ali itekako značajne knjige. Niko od nas ne zna svoj put, jer Put se pravi hodajući...kako to reče poznati pisac Antonio Machando.