23. septembar
2016. Petakaeorodrum Nikola Tesla
Slećemo na u Beogradu pre pet
ujutro po našem vremenu. Let je bio miran i vreme je brzo prošlo. U avionu je
bilo praznih redova od četri sedišta i mogla sam da ležim. Malo sam spavala zbog promena računanja vremena, odnosno dana i
noci u toku nekoliko dana.. Brzo prolazimo kontrole, nema gužve, ali zato
kofere čekamo više od pola sata, nema ni osoblja. Na izlasku uzimamo vaučer za
taksi i ulazimo u jedna propala kola koja vozi ogroman lik pravi predstavnik
taksi-usluge na našem aerodromu. Pored nas pokušava da uzme još jednog putnika
da bi naplatio ekstra. Na moje negodvanje odustaje i počinje da se svađa sa
mnom. Pošto nije našao sagovornika u napetoj atmosferi stižemo kući, plaćamo.
Vozač neće da izvadi kofere iz gepeka, ostavlja da mi to uradimo. Lep
doček na msđunarodnom aerodrumu? Ali,
već imam veliko iskustvo sa ponašanjem i prevarama nekih taksista, nečasnim
izuzecima među većinom vrednih i poštenih.
Uvek me je sramota u ime
beograđana na ponašanje naših taksista, jer mogu da zamislim kako se ponašaju
prema putnicima koji ne znaju grad ili jezik. Pitam se zašto gradske vlasti to
ne regulišu, ko je tu gazda?
Neću da dozvolim da
mi ovo pokvari divno putvanje. Nakon što sam popila limunadu odlazim na
spavanje, to mi se čini najpametnije. Tako dan započinjem u dva sata popodne, i
ako sam u Beogradu, što je jutro po američkom računanju vremena.
 |
|
