Sad kad znam
da će mi promeniti lekove, ponovo su mi se vratile crne misli i zaštrašujuća
pitanja. Šta ako i ti lekovi ne budu delovali? Šata ako ne budem podnosila lek,
ili budem alergična? Radovala sam se putu u Beograd i odmoru, ali sad su mi
osećanja pomešana. Pod istom strepnjom sam dočekala 2017. Godinu. Posle
jedaneast meseci ista sitacija, kako dalje? Provodim u Beogradu dane između 24,
decembra, 2017. i 9. Janura 18. Godine. Lepo sam se odmorila i smirila.
Napustile su me crne misli.
Upravo u
januaru 2018. Godine navršava se deset
godina od Miline smrti. Mnogo godina, vreme prosto prolazi. Razmišljam o
obilježavanju te tužne godišnjice. Ne pratim crkvene običaje pa da idem tim
putem. Volila bi kad bi nas nekoliko rodbina i prijatelji odvojili neko vreme i
pričali o događajima koje smo zajedno proveli. Na kraju nisam uspela da
napravim takav susret, jer su Maja i Siniša bili na putu. Slavko sa svojim
problemiila i godinama, a bez njih svako okupljanje nema smisla. Čitulja o
tužnom sećanju u listu Politika je sve što sam uspela da smislim.
