Život treba pogurati:New York –NY

Flatiron

Times Square

Madison Square Garden

16. septembar 2016. Petak

Budim se u osam sati po novo vremenu, što je već dva sata popdne u Beogradu. Svatam da treba da prestanem da preračunavam vremena, jer me to dodatno zbunjuje. Osećam dobro i odmorno. Kažu da je najbolje NY obilaziti pešice. To za  mene  i moju kičmu neće biti lako, ali trudiću se.  Krenuli pešice na Petu Aveniju, srce Manhattan –a. Idemo prema Madison Square-u.  Prvo,  slikanje čuvene  zgrade Flatiron, visoke 87 metara, a i kad je izgrađena   1902. godine  bila je najviša zgrada. Zgrada ispunjava poznati ugao dve slavne ulice Peta Avenije i Avenide Broadway na Madison Square-u. Odmaramo se u parku Madison Square Garden. Šetamo  malo Avenidom  Broadway, prelazimo na Petu Aveniju  i dolazim na  Times Square, najveći komercijalni centar. Stigli smo u suton oko sedam sati. Na svim zgradama ekrani na kojima se vrte ogromne reklame, sve blešti naročito sad kad je noć. Nema proizvoda i događaja koji se ovde ne može videti. Vidimo poznato lice Novaka Đokovića. Mnogo ljudi, neki sede na na improvizovanim tribinama, drugi stoje, ali svi slikaju. Opšta gužva i buka. Pridružemo se slikanju i još malo rzgledamo čuvene zgrade, ulaze i plakate najava mujzikla u Avenidi Broadway.

Pauze za ručak i kafa su dobro došle za odmor. Zapažam da je neka vrsta brze hrane dostupna na svim mestima. Na ulici iz pokretnih motornih vozila-kuhinja, velikih marketa sa više malih kuhina i  u restoranima gde možeš da biraš da sačekaš da se hrana spremi i upakuje i da jedeš u parku ili u pokretu. Razlika da li jedeš u restoranu ili nosiš je da platiš još 15%, najmanje konobaru- konobarici da te posluži. Kažu da je takav  način  plaćanja doprinosi boljoj usluzi.Nisam sigurna da je to tačno? Hrana je skupa, naročito voće i povrće u poređenju sa Beogradom i Barcelonom.

Vratili smo se metrom. Stanice su obične nesređene.Nema pokretnih stepenica, a liftovi, ako ih ima , su na velikim razdaljinama. Invalidi teško mogu da koriste ovaj prevoz.

Život treba pogurati:New York –NY

Dan i noć u ponoć ( po našem vremenu)

Prva šetnja High Line

15 septembar 2016.

Posle mnogo godina direktna avionska linija Beograd – Njujork. Prvo priča o tome, a zatim ostvareno, Slušam vesti i radujem se.. Slušam komentare i pored brige o zdravlju čini mi se da bi mi put u New York -NY godio. Let ne traje dugo pa ću valjda izdržati. Povratna karta je 400 eura. Sve se složilo i moja želja da putujem se ostvarila.

Petnaesti septembar 2016. Godine Let je 7.30h. Dolazimo na aerodrom dva sata ranije. Sve teče po planu.Vreme u avionu prolazi brzo, za nas je dan-jutro, odmorni smo i pomalo uzbuđeni. Dolazak u NY 11.30h pre podne ( vremenska razlika šet sati, kod nas je 17,30h popdne). Pristupamo čuvenoj imigracionoj kontroli u Americi. Sve protiče glatko i brzo i za približno pola sta smo napolju. Stajemo u red za taksi. Cena je fiksirana na 65 $, a vozimo se približno jedan sat do našeg smeštaja – Chelsi- Manhattan. Smeštaj je odlicno. Odmor.

Ručamo odnosno večeramo po našem vremenu u tržnom centru -Market Chelsi, brza hrana. Prva šetnja High Line.Nova zelena površina površina –šetlište dugačko nekoliko kilometara iznad ulica. Tu je  nekada prolazila industrijska pruga za prevoz stoke u obližnje klanice- crvene zgrade sa nekoliko spratova.Sada je to centar grada. Tako smo u sutaon stigli na reku- Rio Hadson i gledali čuveni zalazak sunca u držvi New Jersey, koji se vidi iz Manhattan. Vraćamo se kuci. Noć počinje oko sedam sati. To je posle ponoći po našem vremenu. Konačno spavanje u dest sati- posle 24 sata od ustajanja predhodnog dana.

Zahvalnica za donaciju od prodaje knjige/ Carta de agradecimiento