Biram
da čekam u Beogradu.Možda je to trenutna promena koja nije alarmantna.Ovu misao
pokriva druga, a šta ako se stanje pogorša. Doktor mi je skrenuo pažnju da dođem
odmah, ako imam neki jak i konstantan bol ili sam jako umorna.
Provodim tri lepa i zanimljiva meseca u
Beogradu. Zima 2017.godine je izratizo hladna. Celi decembar i januar su temperature ispod nule i u toku dana. Nema mnogo snega u Beogradu pa mogu u šetnju. Mnogo ljudi je bolesno. Hara neki težak grip. Ja sam dobro prošla sa nekom malom temperaturom tri-četri dana. Hladno je, ali je u stanu toplo i ugodno, naročito kad znaš da te možda čekaju gori dani.
Odlazim kod nas na hematologiju i
razgovaram sa dr Bilom, Ona takođe misli da je možda lažna uzbuna i predlaže da iza
Nove godine napravim nove analize u Beogradu.Na ponovnim konsultacija dr Bila ipak, predlaže idem što pre u Barcelonu, jer u Beogradu nema lekova.
Nova kontrola
šesnaestog februra u bolnici u Barceloni. Bolest je uznapredovala i sad već
moram na terapije.
Dve godine remisije bolesti su prošle. Prvih šest meseci sam se oporavljala od psihičkih šoka i fizičkih bolova, a onda je svakim danom bilo lakše i bolje. Uživala sam u svakom danu, svesna da ne znam šta će sutra biti. Čini mi se
da sam razumela poznatu izreku-živi svaki dan kao da je poslednji i kao da nikad nećeš umreti. Kako mi se vraćala fizicka snaga sve sam se više udaljavala od pomisli na smrt i prepuštala svakodnevnici.
Нема коментара:
Постави коментар