KLJUČ

      Barcelona lep februarski dan. Stojim ispred zgrade posle dva  sata hodanja sa stvraima koje sam kupila i odjednom  shvatim da sam zaboravila ključ u stanu.Umorna sam i nervozna Nemam telefon da zovem osobu koja ima rezervni ključ. Zahvaljujući ovim modernim mobilnim telefonima koji imaju imenike, ne sećam se broja telefona ni rođene kćerke. Stojim bespomoćno i ne znam šta da preduzmem. Treba da otvorim stan, ali kako? Vrtim brojeve telefona po glavi i klik setih se broja. Molim u prodavnici da se javim preko njihovog telefona. Ljubazno prihvataju i veza je uspostavljena i problem rešen.Ipak ću od sada i u šetnju da nosim mobilni telefon.

    Razmišljam kako smo živeli pre mobilnih telefona. Meni se čini manje nervozno? Takođe i svet je bio drugačiji, znao si ko ti je komšija i mogao si ostaviti poruku. Davno kad je Maja išla u drugi razred osnovne škole greškom smo odneli njen ključ kad smo otišli na posao. Kad je ona krenula u školu nije mogla da zaključa stan. Uveče mi je ispričala šta se desilo. U čudu, sam je  pitala kako je otišla na časove i zašto nije zvala. Mirno je odgovorila da nije zaključala vrata.