Barcelona lep februarski dan. Stojim
ispred zgrade posle dva sata hodanja sa
stvraima koje sam kupila i odjednom
shvatim da sam zaboravila ključ u stanu.Umorna sam i nervozna Nemam telefon da zovem osobu
koja ima rezervni ključ. Zahvaljujući ovim modernim mobilnim telefonima koji imaju
imenike, ne sećam se broja telefona ni rođene kćerke. Stojim bespomoćno i ne
znam šta da preduzmem. Treba da otvorim stan, ali kako? Vrtim brojeve telefona
po glavi i klik setih se broja. Molim u prodavnici da se javim preko njihovog
telefona. Ljubazno prihvataju i veza je uspostavljena i problem rešen.Ipak ću od sada i u šetnju da nosim mobilni telefon.
Razmišljam kako smo živeli pre mobilnih
telefona. Meni se čini manje nervozno? Takođe i svet je bio drugačiji, znao si
ko ti je komšija i mogao si ostaviti poruku. Davno kad je Maja išla u drugi
razred osnovne škole greškom smo odneli njen ključ kad smo otišli na posao. Kad
je ona krenula u školu nije mogla da zaključa stan. Uveče mi je ispričala šta
se desilo. U čudu, sam je pitala kako je
otišla na časove i zašto nije zvala. Mirno je odgovorila da nije zaključala
vrata.
