HRONIČNA BOLEST

   Počinjem sa shvatam sta znači hronična bolest generalno i šta u mom slučaju. Ja sam taj pojam vezivala za za bolove kičme i kostiju, kod straijih osoba. Sam pojam znači da nema izlečenja, ali su velike razlike u zavisnosti o kojoj bolesti govorimo.  

   Za bolest u  mom  slučaju koristi se izraz hronična bolest, zato što postoje lekovi koji bolest mogu držati pod kontrolom. Postoje periodi aktivnih terapija i period remisije, kad je bolest u mirovanju. Terapije su uglavnom sprovode u bolničkim uslovima i sa skupim lekovima. Nakon moje  transplantacije matičnih ćelija 2014. Godine,  bolest je bila u remisiji dve godine.  
   Od februara  2017. sam na terapijama ponovo u bolnici u Barceloni.  Na kontroli, doktor odvojeno posmatra: da li je moje zdravlje dobro i kako podnosim lekove; i suprotno kako lekovi smanjuju bolest ili kako bih ja u šali rekla, koliko je bolest loše. Za sada moje zdravlje je dobro, organizam je u stanju da se oporavi od jakih lekova.  Sva sreća, stanje bolesti je loše, jer lekovi  dobro deluju.Doktor kaže da će terapije trajati dok se ponovo ne postigne remisija.

    Za razliku od lečenja prvi put kad sam očekivala da će remisija duže trajati i da sam izlečena.Ovaj put nemam ta očekivanja. Moram prihvatiti činjenicu, da se  hronična bolest leči stalno uz duže ili kraće pauze. Jasno mi je da ću se lečiti u Barceloni i da treba to da prihvatim.

   Nedostaje mi moj život u Beogradu, posao i društvo. Jeste da sam u penziji i da imam manje obaveza, ali uz status i zvanje emeritus mogu da nastavim aktivnosti na doktorskim studijama. Tako ostajem u kontaktu sa studentima i istraživačkim projektima. Uz trenutni raspored terapija

teško mogu da uklopim put u Beograd. Uz napor i tugu  počinjem da shvatam da ću sve više biti u Barceloni i da svoj život treba da organizujem na taj način. Život je stalna promena, moram se tome prilagoditi. Ostaje da radim na tome. Sva sreća ovde imam Maju kao veliku podršku.