KOMENTARI ČITALACA

Draga moja profesorice,

 prof. Laketa mi je dao Vašu knjigu.

Hvala Vam i pročitala sam je isto veče.

U bilo kojem sustretu s Vama tada, nisam zapravo mogla ni da naslutim sve ono što sam tu veče pročitala u Vašoj knjizi.( naravno osim onoga što ste mi dozvolili da znam)

A ja mislila… da sam ja ” borac”….

Ništa u životu valjda nije bez nekog razloga, tako da je  i Vaša knjiga  došla u moje ruke, čini mi se baš kad mi je bilo najpotrebnije.

 Ljubim ja Vas i srdačno Vas pozdravljam.

Vanja

Draga Zoro
Sinoc sam procitala Vasu knjigu u jednom dahu. Inspirisala me da donesem neke vazne odluke. Volim Vas:)
Nela

Marija Ripa

Ponosna sam i sretna što sam imala priliku upoznati Vas. Kao Andrić imate taj dar da riječima slikate, žive slike stvarate, .....tako ste savršeno vjerodostojno opisali dio tog mog, našeg Travnika, u tom prošlom vremenu. Čestitam od srca!
Nisam do sada znala kroz koji ste pakao nedavno prošli, želim Vam još puno ovako dobrih djela, kao što je Pešak u bespuću, puno godina života i niti jedan dan bola. Ljubim Vas

Marija Ripa Baš kako uistinu je.........."Istorijsko-turistički to je divan grad, ali shvatam da život u njemu nije ugodan".....nevjerojatni ste!!! Čekajući sljedeće objave, veliki pozdrav Vam šaljem

Marija Anicic  

Knjiga je divna, uprkos tematici. Osvetlila je i jedan deo mog detinjstva i osvežila sećanja na to odakle potičem, gde su moji koreni. Mada se i danas bunim kad mi neko, ko zna odakle su mi baba i deda sa očeve strane, kaže da sam Krajiškinja емотикон smile a otac i ja smo rođeni u Smederevu.
A... Prepoznajem tu hrabrost i snagu sa kojom ste se Vi izborili sa bolešću. Prepoznala sam je i kod oca kada se uprkos svim lekarskim prognozama posle šloga "iz inata" oporavio! To je volja i želja za životom.
Hvala što ste napisali i objavili ovu svojevrsnu biografiju i podelili je sa nama.

"Za mene je bilo dovoljno da sedim u nekoj kafanskoj bašti na svetlosti sunca i da se osećam kao deo univerzuma. Pešak u bespuću, Zorka Grandov ‪#‎krvnijevoda

Dušanka Vranješević

Draga Zoro, Čitajući tvog pešaka još jednom sam potvrdila moje saznanje da si izvanredan Lik. Izdvajam Ukazanje i tvoje snažno verovanje da koračaš otvorenog srca kroz puteve života. Radujem se što sam ti prijatelj.

Žaklina Radosavljević

Za dan procitana u jednom dahu.Sta reci Zorka pozitivno gledanje na zivot nas vodi.Divna knjiga.Volim sto sam te srela pa i ne zalim mesto sretanja.

Nela Šipragić Đokić

Kada me je pre nekidan, dok smo se dogovaraleo ovoj promociji Zora pitala da ovom prilikom nešto kažem, odmah sam prihvatila. Prihvatila sam ne zato što je o Zori lako govoriti, već zato što je njena ispovest Pešak u bespuću tužna knjiga sa srećnim krajem

Zorku sam upoznala pre više od 20 godina. Radila sam sa njom, a vremenom počela i da se družim, jer je Zora oduvek umela da oko sebe okuplja ljude. Nije 20 godina ni dug ni kratak vremenski period, ali u svakom slučaju bio je dovoljan da se nas dve upoznamo, učvrstimo prijateljstvo, posavetujemo, požalimo, pohvalimo, uvek otvorenog srca, uz ohrabrivanje, podršku, a ponekad i utehu. Nešto kasnije, sticajem okolnosti, kojima je možda i sama delimično doprinela, postali smo porodica.

Smirena, uvek sposobna da duboko promišlja i iskustvom oboji gotovo svaki problem, Zora je počela da predstavlja neku pogonsku silu naše porodice.

Ponekad, kad bih se ja i sama iscrpela u nekim sopstvenim preispitivanjima, često bih uporište nalazila razmišljajući o Zori i  načinu na koji bi ona pristupila nekom problemu.

Njena sposobnost osvajanja novih izazova je neograničena, a potencijal uspeha, meni se uvek tako činilo, beskonačan.

Upravo zbog svega rečenog, ideja da njoj može nešto ozbiljno i strašno da se dogodi, bila je gotovo potpuno neprihvatljiva.

Početak te 2014. Godine nije obećavao mnogo dobrog. Bili smo se upravo vratili iz Barselone, gde smo i sami  sakupljali snagu i volju za medicinske procedure koje su nas po povratku čekale. Odmah po dolasku videli smo se sa Majom. Zora nije mogla da dodje, nije se osećala dobro. Već tada smo naslutitli da nešto ozbiljno nije u redu. Maja nam je saopštila dijagnozu na koju se sumnja, a koja će kasnije biti i potvrđena – multipli mijelom – bolest čudnog naziva o kojoj do tada ništa nismo znali. Odjedanput, čovek postane svestan da se život događa i dok smo mi u glavi zaokupljeni drugim stvarima. Od toga dana borba je počela. Borba na Zorkin način, borba iz koje je ona izašla kao pobednik, borba kroz patnju koja ni malo nije umanjila niti sputala njeno stvaralačko izražavanje.

I, kao što je Hemingvej smatrao da za „pisca svaka nova knjiga uvek predstavlja novi početak“, tako i mi možemo da kažemo da sa Zorom mi danas stojimo na jednom novom početku, sa kojeg , parafraziraću jednu Borkesovu pesmu „treba da odemo na još više mesta na kojima nismo bili, da jedemo manje boba a više sladoleda, imamo više stvarnih a manje izmišljenih problema, težeći samo dobrim trenucima, da zajedno više sutona posmatramo i da se sa više dece igramo“, jer ovaj svoj život samo sada pred sobom imamo. Živeli!

Draga profesorka,

 Najvažnije životne istine nas povezuju, pa me je Vaš autobiografski rad duboko dirnuo.

 Uvek sam Vas smatrala jakom osobom, a čitanje Vaših tekstova i gledanje snimaka, posebno mi je pokazalo šta znači prava snaga – snaga da se život živi u punini, u svakom detalju, potpuno svesno i pribrano i u lepim i manje lepim momentima, za koje ste ispravno rekli, da posle određene vremenske distance i ono što je bilo manje lepo, postaje značajno, vredno i drago srcu. Mislim da takvo može postati ukoliko se sa tim u sećanju suočimo, ako ga preradimo, ukoliko ga ne gurnemo pod tepih, kao nešto nepoželjno, što želimo brzo da zaboravimo. Na taj način to može postati avet iz senke, koja je spremna da nas iznenadi i oslabi onda kada najmanje očekujemo. Ali, ako se sećanja i događaji iz prošlosti prihvate raširenih ruku, kao dragi, stari znanci koji su iz nekog posebnog razloga bili sa nama, mogu – kao u Vašem radu – postati svetlost na putu, koja snažno osvetljava život koji sledi.

Stoga, posle “Pešaka u bespuću”, možda bi naslov Vaše sledeće knjige mogao biti “Svetlost na putu”, jer ona se u Vašem radu, oseća i vidi. 

Ljubim Vas, 

Anđela