Put u
Njujork i osećaj nove energije uticali su da zaboravim bolest. Na kontrolu u
Barselonu sam došla očekujući sve najbolje kao i do sada. Petog novembra 2016. su
bile dve godine nakon auto transplantacije matičnih ćelija. Nisam pila nikakve
lekove i dolazila sam na medicinsku kontrolu svaka tri odnosno četri meseca. Dobro
se osećam. Dobro se osećam. Ulazim na kontrolu kod doktora Sierra sedamnestog
novembra i čekam da kaže šta pokazuju rezultati analize krvi i mokraće..On
gleda u kompjuter i sve tako spuštene glave sruči na mene hladan tuš.Ovo je
nešto krenulo pa da vidimo sa doktorkom Anom da li da kreneš sa lekovima. Zove
Anu i objašnjava rezultate, prenosi meni da za sada ništa neće preduzimati da
vide kako će bolest da se ponaša. Kontrola za četri, odnosno tri meseca, zavisi
kako se osećam.
Izlazim
napolje bez pitanja, sva u šoku. Stigla je i Maja. Prenosim joj šta je doktor
rekao. Dok čekamo u redu da zakažemo narednu kontrolu do nas dolazi doktorka
Ana. Umirujuće saopštava da sačekamo sa terapijama, pa u zavisnosti od
rezultata naredne analize, za tri četri meseca znaće šta treba preduzeti.
Znači
to je to, opet ispočetka ???
Vrtim po
glavi pitanje- šta dalje, da li da idem u Beograd?
Нема коментара:
Постави коментар