Maja je u Beogradu , a ja proučavam novu terapiju
i iskreno rečeno osećam se vrlo jadno i nesrećno. Dosadilo mi je i umorila sam
se. Uhvatila me je depresija i želja da od svega odustanem. To me drži nekoliko
sati, pa onda pitanje - šta je posledica
odustajanja? Jednog dana u ponoć zovem Maju sa predlogom da neću novu terapiju,
ona me smirije i kaže da će da pročita
šta kažu o toj terapiji. Sutradan sam se smirila. Maja kaže da ono što je
pročitala je vrlo dobro i se prepustim novoj proceduri. Možda ću (preko lutrije
za izbor terapije ) dobiti lek koji se pije , a ne novu terapiju. Mada osećam
da neće biti tako,
Objasnili
su mi da sva ispitivanja pre pre primene terapije treba da se završe u roku od
mesec dana. Za terapiju melflufenom treba da se ugradi portekat na
veni iznad dojke. Vrlo je slično kateteru koji sami imala kad bila
transplacija matičnih ćelija, samo je više zaštićeno od infekcije. Završila sam
analize vrlo brzo, pa odlazim u Beograd dok mi ne jave šta je ispalo na lutriji
, koja terapija? Dobila sam novu terapiju, kliničko ispitivanje leka melflufen.Ovo
sam i očekivala, možda je tako i bolje, jer sigurno da će proći
preko godinu dana dok lek bude zvanično na tržištu. Prošla sam proceduru
ugradnje portekata i krajem juna primila prvu terapiju. Terapije su na svakih
četri nedelje.
Krva slika mi je jako pala, sve -hemoglobin,
leukiciti i posebno trombociti, Sva sam
iscrpljena. U Barseloni je jako toplo , što još više doprinosi mojoj
isrpljenosti. Primila sam transfuziju trombocita za drugu terapiju. Nakon druge
terapije, dve nedelje čekam da mi se poravi krvna slika. Primila sam i
transfuziju krvi. Tako stigoh do treće terpije. Konačno dobila sam saglasnost
da mogu da putujem u Beograd. U prva dva ciklusa terapije, svake nedelje se
radi analiza krvi i to mora biti u bolnici koja sprovodi ispitivanje, nakon
toga može biti i drugoj laboratoriji. U Beogradu ostajem dve nedelje i krvnu
sliku sam uradila tamo i poslala elektronskom poštom u bolnicu. Put u Beograd
mi je pomogao da se ponovo osetim živom, mada sam vrlo iscrpljena, posebno od
vrućine. Nisam mogla da idem na kupanje -na more, upravo zbog sunca.
Nakon treće terapije trebalo je da prođe tri
nedelje da bi se podigla krvana slika. Sada čekam četvrtu terapiju i pitam se
kad će to biti. Kao ispomoć za popravljanje krvne slike pored transfuzije,
jednom nedeljno dajem sama sebi injekcije za ubrzanje proizvodnje belih i
crvenih krvnih zrnaca. Nema ništa što može da ubrza stvarajne trombocita. Takođe su smanjili dozu leka sa
40 na 30 miligrama. Lek vrlo dobro deluje na bolest, pa bar kad se mučim da
pomaže.
Doktorka Sara Miquele je zadužena za sva klinička
ispitivanja u bolnici i jako mnogo zna o lekovima. Vrlo je simpatična i
predusretljiva , kao i cela ekipa
sardnika. Zahvaljujići tome što prati razna ispitivanja lekova, zna mnogo
odrugim bolestima koje prate starije osobe, što meni dobro došlo.
Nakon četvrte terpije ponovo sam primila trensfuziju
trombocita, da bi mogla da nastavim u grupi za ispitivanje leka, jer se
terapija može odlagati do mesec dana, a
ja sam već bila prošla tri nedelje. Opet su smanjili dozu leka sa 30 na 20
miligrama. Kako će da deluje na bolest,videćemo? Uz sve ovo trinaestog decembra
sam uspešno operisala kataraktu i sad vidim mnogo bolje.
Evo kraj
2019. godine. Putujem u Beograd 24. decembra. Uživam u ovim zadnjim danima
stare godine.
Нема коментара:
Постави коментар