Kad sam izašla iz bolnice, prošle godine u decembru, znala sam da me čeka veliki napor da povratim snagu i životni elan. Danas, 5. novembra navršila se godina od dana transplantacije. Evo me u Barseloni na godišnjoj kontroli. Rezultati analize krvi su dobri i ja sam dobro. Doktor ponavlja zaključak da ne treba da pijem nikakve lekove, treba da živim normalno, uz uobičajnu dijetu. Za sada sam dobro. Nisam izlečena, ali sam zalečena i u fazi remisije. Sledeća kontrola je za četri meseca, u martu 2016. Kako se moje zdravlje stabilizuje tako i Maja vraća svoj optimizam i snagu. Obe smo uznemirene zbog političkog stanja u Kataloniji. Rasprava o nezavisnosti i otcepljenju od Španije nas podseća na strašnu nesreću raspada Jugoslavije koju još nismo prebolele.
Pre ovogodišnje kontrole prošla sam tri kontrole na tri meseca: u februaru, aprilu i julu. Moje fizičko stanje je mnogo bolje. Prestala sam da nosim pojas za kičmu. Po prepruci ortopeda Vojvodića u početku sam zbog bolova nosila kinesio trake, dok mi mišići duž kičme nisu ojačali. Posebno mi je pomoglo i godilo kupanje u moru. Leto sam provela sa bratom Mirkom i snahom Slobodankom i tri nedelje uživala u njihovom društvu i moru. Topla voda nije uobičajna ispod Velebita, ali ovog leta je bio izuzetak. Na Viru je bilo sve odlično.
Vreme od kad se bavim zdravljem, da ne kažem bolešću, mogu da merim mojom borbom od danas do sutra, ili na lepši način, rastom dece u svom okruženju. Danica, unuka moje sestre Nade, rođena je kad je bolest počela i sada slavi drugi rođendan, a Nora, Nelina i Sinišina kćerka je rođena istog dana kad sam otišla u bolnicu na transplantaciju. Sad je proslavila prvi rođendan. Nove ličnosti zauzimaju svoje mesto u našim životima i tako vidim kako vreme brzo prolazi.
Razne knjige samopomoći i motivacije, uglavnom ukazuja na dva moguća puta kada se suočiš sa teškim izazovima u životu: truditi se da se što pre vratiš svakodnevnim obavezama ili živeti na potpuno drukčiji način od onoga kako si do tada živeo. Za mene je vraćanje svakodnevnim obavezama bila stimulacija i ohrabrenje. Prosto, osećala sam da sam ponovo živa. Tako sam se ja odlučila da nastavim svoj život profesora. Više vremena provodim u odmoru i druženju, a to će valjda pozitivno uticati na moje zdravlje. Svaki novi dan donosi novu neizvesnost svima i zahteva nove napore. Trudim se da sačuvam optimizam i da radosno sačekam novi dan.
Pre ovogodišnje kontrole prošla sam tri kontrole na tri meseca: u februaru, aprilu i julu. Moje fizičko stanje je mnogo bolje. Prestala sam da nosim pojas za kičmu. Po prepruci ortopeda Vojvodića u početku sam zbog bolova nosila kinesio trake, dok mi mišići duž kičme nisu ojačali. Posebno mi je pomoglo i godilo kupanje u moru. Leto sam provela sa bratom Mirkom i snahom Slobodankom i tri nedelje uživala u njihovom društvu i moru. Topla voda nije uobičajna ispod Velebita, ali ovog leta je bio izuzetak. Na Viru je bilo sve odlično.
Vreme od kad se bavim zdravljem, da ne kažem bolešću, mogu da merim mojom borbom od danas do sutra, ili na lepši način, rastom dece u svom okruženju. Danica, unuka moje sestre Nade, rođena je kad je bolest počela i sada slavi drugi rođendan, a Nora, Nelina i Sinišina kćerka je rođena istog dana kad sam otišla u bolnicu na transplantaciju. Sad je proslavila prvi rođendan. Nove ličnosti zauzimaju svoje mesto u našim životima i tako vidim kako vreme brzo prolazi.
Razne knjige samopomoći i motivacije, uglavnom ukazuja na dva moguća puta kada se suočiš sa teškim izazovima u životu: truditi se da se što pre vratiš svakodnevnim obavezama ili živeti na potpuno drukčiji način od onoga kako si do tada živeo. Za mene je vraćanje svakodnevnim obavezama bila stimulacija i ohrabrenje. Prosto, osećala sam da sam ponovo živa. Tako sam se ja odlučila da nastavim svoj život profesora. Više vremena provodim u odmoru i druženju, a to će valjda pozitivno uticati na moje zdravlje. Svaki novi dan donosi novu neizvesnost svima i zahteva nove napore. Trudim se da sačuvam optimizam i da radosno sačekam novi dan.
Нема коментара:
Постави коментар