Stekli su se svi uslovi za malu žurku povodom Dana žena, odnosno mog rođendana. Maja dolazi 7. marta jer ima predavanja u Školi u Beogradu i na Apeironu u Banjaluci. Proslava je u nedelju oko podne, branč, kako se to sada moderno zove. Smatram da sam dovoljno snažna da mogu da izdržim napor.
Zvanice su najbliža rodbina, Nada i Vika, Majine i moje drugarice, približno oko dvadeset pet osoba. Rezervisala sam prostor, piće i poslugu u jednom kafiću koji ima zimsku baštu, a i blizu stana je. Pozvala sam harmonikaša da malo podigne atmosferu. Za jelo sam naručila ketering. Baš sam uživala u organizaciji
i pripremama.
Dan proslave bio je prohladan, ali sunčan. Svi smo bili dobro raspoloženi, posebno ja što sam dobro i što sam sa dragim osobama. Uglavnom se svi međusobno poznajemo, ali se retko viđamo i evo prilike da se ispričamo i povežemo naše živote. Posebno sam se obradovala što su došle moje sestre od tetke, stric iz Smedereva i njihove kćerke koje žive u Beogradu. Pričamo o Smederevu i one mi kažu kako je tetka Zorka često pominjala da sam se ja uobrazila i ne dolazim sad kad je ona stara, a kad sam studirala onda sam dolazila često. Priznajem da je primedba opravdana. Išla sam često u Smederevo, ali nekako u trci. Kad sam radila u Metalservisu to su bile službene posete u Železari Smederevo, najmanje jednom mesečno. Mile je, takođe, radio neko vreme kao član prinudne u Železeri. Odalazili smo u posete i na razna porodična okupljanja, ali to se svodilo na kratke susrete i površinske razgovore. Mile i ja smo po nekom prećutnom dogovoru održavali kontakte i donosili odluke svako u vezi sa svojom familijom. Siniša je bio izuzetak u tom prećutnom dogovoru. Odnosi između sina i oca uvek su u nekom rivalstvu. Kod njih dvojice politički antagonizam je bio posebno izražen. Pozivanje na principe i to da sam ja u pravu nije nabolji način za rešavanje konflikata u porodici. Obojica su cenili moj pomirljiv stav i to je povezalo naše živote. Sad ja
održavam kontakte sa Milinom familijom, naročito u Dokmiru, jer naslednici, Siniša i Maja nisu to preuzeli. Kad će, ne zna se.
Mladi ljudi su okupirani životom ispred njih, a oni stariji životom iza nas. Upravo ta različita krivulja kretanja nas dovodi do nesporazuma. Primedbu moje tetke mogu da razumem sada, ali da sam je čula tad kad je izrečena smatrala bih je neosnovanom. Način života u velikim gradovima promenio je porodične odnose. Mladi se druže preko društvenih mreža. Siniša, Nela i Maja su na taj način u kontaktu. Sada će Nora da u porodična druženja unese nove impulse i forme.
Zvanice su najbliža rodbina, Nada i Vika, Majine i moje drugarice, približno oko dvadeset pet osoba. Rezervisala sam prostor, piće i poslugu u jednom kafiću koji ima zimsku baštu, a i blizu stana je. Pozvala sam harmonikaša da malo podigne atmosferu. Za jelo sam naručila ketering. Baš sam uživala u organizaciji
i pripremama.
Dan proslave bio je prohladan, ali sunčan. Svi smo bili dobro raspoloženi, posebno ja što sam dobro i što sam sa dragim osobama. Uglavnom se svi međusobno poznajemo, ali se retko viđamo i evo prilike da se ispričamo i povežemo naše živote. Posebno sam se obradovala što su došle moje sestre od tetke, stric iz Smedereva i njihove kćerke koje žive u Beogradu. Pričamo o Smederevu i one mi kažu kako je tetka Zorka često pominjala da sam se ja uobrazila i ne dolazim sad kad je ona stara, a kad sam studirala onda sam dolazila često. Priznajem da je primedba opravdana. Išla sam često u Smederevo, ali nekako u trci. Kad sam radila u Metalservisu to su bile službene posete u Železari Smederevo, najmanje jednom mesečno. Mile je, takođe, radio neko vreme kao član prinudne u Železeri. Odalazili smo u posete i na razna porodična okupljanja, ali to se svodilo na kratke susrete i površinske razgovore. Mile i ja smo po nekom prećutnom dogovoru održavali kontakte i donosili odluke svako u vezi sa svojom familijom. Siniša je bio izuzetak u tom prećutnom dogovoru. Odnosi između sina i oca uvek su u nekom rivalstvu. Kod njih dvojice politički antagonizam je bio posebno izražen. Pozivanje na principe i to da sam ja u pravu nije nabolji način za rešavanje konflikata u porodici. Obojica su cenili moj pomirljiv stav i to je povezalo naše živote. Sad ja
održavam kontakte sa Milinom familijom, naročito u Dokmiru, jer naslednici, Siniša i Maja nisu to preuzeli. Kad će, ne zna se.
Mladi ljudi su okupirani životom ispred njih, a oni stariji životom iza nas. Upravo ta različita krivulja kretanja nas dovodi do nesporazuma. Primedbu moje tetke mogu da razumem sada, ali da sam je čula tad kad je izrečena smatrala bih je neosnovanom. Način života u velikim gradovima promenio je porodične odnose. Mladi se druže preko društvenih mreža. Siniša, Nela i Maja su na taj način u kontaktu. Sada će Nora da u porodična druženja unese nove impulse i forme.
Нема коментара:
Постави коментар