Mada se i dalje osećam loše i imam iscrpljujuće bolove u nogama i otečeno koleno, ipak odlazim u Barselonu da tamo provedem slobodne dane za Uskrs i Prvi maj. Bežeći od bolova krajem juna putujem u Bugarsku, u Burgas, na naučni skup balkanskih zemalja o ženama. Moje koleginice Radica i Olivera su unapred organizovale smeštaj i isplanirale da se nakon naučnog skupa nekoliko dana odmaramo i kupamo u Crnom moru.Sve je proteklo dobro, čak su i moji bolovi bili podnošljivi.Međutim, tokom povratka kući, veoma mi je otekla desna noga od kolena do gležnja.
Razgovarajući sa Vesnom, medicinskom sestrom, saznajem da ona poznaje fizioterapeuta Miću koji često dolazi da pomaže njenom hirurgu zbog ovih problema koji mene muče.Odlazim kod Miće, i on kaže da je to upala žlezde koja se zove Bejkerova cista i često se javlja kod tenisera. Nakon kratke masaže pritiska bolno mesto, ja vrištim od bola, a zatim maže nekom reumatskom kremom. Već popodne otok počinje da se smanjuje. Bol u kolenu ili ispod njega osećala sam celo to leto, ali se otok nije vratio.
Bolovi me i dalje prate, bole noge, naročito levi kuk. S obzirom da sam već bila u Selters banji, i da sam išla kod fizijatra, polovinom jula odlučim da idem u Zadar, odnosno Vir, i družim se sa mojim bratom Mirkom i njegovom ženom Slobodankom. Krećem 20. jula sa nekim Ličaninom koji ima kombi.Mirko me čeka na raskrsnici kod skretanja za Zemunik i odmah odlazimo na Vir. Na Viru je divan vazduh i društvo,samo je voda prohladna. Slobodanka mi priča da je prošla iste bolove i probleme zbog Bejkerove ciste, da je išla na pregled u Šibenik u centar za reumu, ali da tamo nije ništa tačno saznala, već su joj rekli da treba da ide na terapije. Jedna medicinskasestra u Zadru joj je rekla da to nije ništa: „Idi kupaj se i hodaj,to će samo proći”. Tako smo se nas dve drugarice sa studija i ispisnice žalile jedna drugoj i polako se vraćale u formu.Da njoj ide bolje nego meni, naročito sam osetila kad smo otišli u Liku i kad nas je Mirko poveo na izvor Zrmanje. Dok smo išli po ravnom ja sam još i hodala, ali kad je trebalo da se popnem preko stena kraj izvora, ispostavilo se da je to nemoguće. Mirko me je bukvalno izvukao, jer nisam mogla samu sebe da podignem. Nakon deset dana vraćam se u Beograd opet sa Ličaninom, ali sad u putničkom autu. Stižemo brzo i udobno.
Razgovarajući sa Vesnom, medicinskom sestrom, saznajem da ona poznaje fizioterapeuta Miću koji često dolazi da pomaže njenom hirurgu zbog ovih problema koji mene muče.Odlazim kod Miće, i on kaže da je to upala žlezde koja se zove Bejkerova cista i često se javlja kod tenisera. Nakon kratke masaže pritiska bolno mesto, ja vrištim od bola, a zatim maže nekom reumatskom kremom. Već popodne otok počinje da se smanjuje. Bol u kolenu ili ispod njega osećala sam celo to leto, ali se otok nije vratio.
Bolovi me i dalje prate, bole noge, naročito levi kuk. S obzirom da sam već bila u Selters banji, i da sam išla kod fizijatra, polovinom jula odlučim da idem u Zadar, odnosno Vir, i družim se sa mojim bratom Mirkom i njegovom ženom Slobodankom. Krećem 20. jula sa nekim Ličaninom koji ima kombi.Mirko me čeka na raskrsnici kod skretanja za Zemunik i odmah odlazimo na Vir. Na Viru je divan vazduh i društvo,samo je voda prohladna. Slobodanka mi priča da je prošla iste bolove i probleme zbog Bejkerove ciste, da je išla na pregled u Šibenik u centar za reumu, ali da tamo nije ništa tačno saznala, već su joj rekli da treba da ide na terapije. Jedna medicinskasestra u Zadru joj je rekla da to nije ništa: „Idi kupaj se i hodaj,to će samo proći”. Tako smo se nas dve drugarice sa studija i ispisnice žalile jedna drugoj i polako se vraćale u formu.Da njoj ide bolje nego meni, naročito sam osetila kad smo otišli u Liku i kad nas je Mirko poveo na izvor Zrmanje. Dok smo išli po ravnom ja sam još i hodala, ali kad je trebalo da se popnem preko stena kraj izvora, ispostavilo se da je to nemoguće. Mirko me je bukvalno izvukao, jer nisam mogla samu sebe da podignem. Nakon deset dana vraćam se u Beograd opet sa Ličaninom, ali sad u putničkom autu. Stižemo brzo i udobno.
Нема коментара:
Постави коментар