Svi rezultati krvi u vezi sa multiplemijelomom nisu bili dovoljno jasni zato što su uglavnom bili u dozvoljenim granicama,sve dok nisu stigli nalazi imunoelektroforeze seruma - IgGA, IgM. Na nalazima je pisalo: promenjeno. Vanja mi je rekla da svakako treba da idem na Institut za hematologiju u Kliničkom centru, da su oni specijalizovana ustanova za bolesti krvi, a to mi je posebno naglasio i doktor koji je radio magnetnu rezonancu. Na sajtu Instituta za hematologiju proučavam listu doktora i vidim da neki rade u privatnim ambulantama.Povezujući bolesti i odeljenja, zaključim da treba da razgovoram sa dr Darkom, koji ima preglede u privatnoj klinici. Zovem i zakazujem pregled za 19. januar na Novom Beogradu. Pakujem
sve nalaze i odlazim u ambulantu.
Doktoru prenosim najkraće i najvažnije, kako se osećam i šta imam od rezultata. Doktor je ozbiljan, pažljiv i pomalo začuđen jer ne shvata kako sam bez predhodnih pregleda, a sa konkretnim nalazima krvi stigla kod njega. Ipak, ne istražuje mnogo,više ga brinu moji nalazi i bolovi. Pita me od čega sam još bolovala ili bolujem. Spominjem operaciju krajnika i slepog creva.Traži da podignem nogavicu od pantalona i vidi proširenu venu ispod kolena. Dodaje da je stanje krvnih sudova vrlo bitno za lečenje. Kaže i da, pošto imam slomljene pršljenove, treba da nabavim mider za kičmu pre nego što dođem u bolnicu, da o tome razgovaram sa traumatologom. Posebno naglašava da su glavne negativne posledice bolesti problemi sa bubrezima i da je potrebno da uradim dodatne analize krvi; ureu i kreatinin.
Zaključuje da je za konačnu dijagnozu neophodno uraditi analize u tercijarnoj ustanovi, odnosno u bolnici. Pitam ga da li mogu da budem primljena na Institut za hematologiju i šta treba da ponesem iz Doma zdravlja. Kaže mi da u ponedeljak zovem sestru na Institutu i da tražim njega, pa će videti kad mogu da me prime. Pominjem da bih mogla da se lečim u Barseloni, ali sam zbunjena, umorna i slaba, i da mi je lakše u Beogradu. Pomalo iznenađen mojim izborom kaže da nakon što dobijem dijagnozu, ipak razmislim, zato što je u Barseloni sigurno veći izbor lekova, što je vrlo važno za uspešno lečenje,naročito ako ima komplikacija sa bubrezima. Kaže mi i da je na Institutu jedan sprat renoviran, da uslovi za ležanje nisu loši. Pomislim: „Bože, pa kod nas se doktori osećaju krivim zbog uslova u kojima rade, iako ne mogu da ih promene.“
Ovaj razgovor je uticao smirujuće na mene, jer sad imam pravac za postavljanje dijagnoze. Doktor mi se dopao. Kad sam završila razgovor, tražila sam u Belmediku da mi urade analizu krvi, ureu i kreatinin,kako je doktor tražio. Već oko podne su mi javili da su rezultati u redu i da su ih dostavili doktoru. Sad sam malo mirnija, zato što su mi bar bubrezi u redu.U ponedeljak, 19. januara zovem Institut. Prvo razgovaram sa sestrom Jadrankom, pa sa doktorom, i zakazuju mi prijem za 27. januar. U mislima povezujem taj datum sa Svetim Savom i školskom slavom – zapažanje koje pomaže da se datum lakše zapamti.
sve nalaze i odlazim u ambulantu.
Doktoru prenosim najkraće i najvažnije, kako se osećam i šta imam od rezultata. Doktor je ozbiljan, pažljiv i pomalo začuđen jer ne shvata kako sam bez predhodnih pregleda, a sa konkretnim nalazima krvi stigla kod njega. Ipak, ne istražuje mnogo,više ga brinu moji nalazi i bolovi. Pita me od čega sam još bolovala ili bolujem. Spominjem operaciju krajnika i slepog creva.Traži da podignem nogavicu od pantalona i vidi proširenu venu ispod kolena. Dodaje da je stanje krvnih sudova vrlo bitno za lečenje. Kaže i da, pošto imam slomljene pršljenove, treba da nabavim mider za kičmu pre nego što dođem u bolnicu, da o tome razgovaram sa traumatologom. Posebno naglašava da su glavne negativne posledice bolesti problemi sa bubrezima i da je potrebno da uradim dodatne analize krvi; ureu i kreatinin.
Zaključuje da je za konačnu dijagnozu neophodno uraditi analize u tercijarnoj ustanovi, odnosno u bolnici. Pitam ga da li mogu da budem primljena na Institut za hematologiju i šta treba da ponesem iz Doma zdravlja. Kaže mi da u ponedeljak zovem sestru na Institutu i da tražim njega, pa će videti kad mogu da me prime. Pominjem da bih mogla da se lečim u Barseloni, ali sam zbunjena, umorna i slaba, i da mi je lakše u Beogradu. Pomalo iznenađen mojim izborom kaže da nakon što dobijem dijagnozu, ipak razmislim, zato što je u Barseloni sigurno veći izbor lekova, što je vrlo važno za uspešno lečenje,naročito ako ima komplikacija sa bubrezima. Kaže mi i da je na Institutu jedan sprat renoviran, da uslovi za ležanje nisu loši. Pomislim: „Bože, pa kod nas se doktori osećaju krivim zbog uslova u kojima rade, iako ne mogu da ih promene.“
Ovaj razgovor je uticao smirujuće na mene, jer sad imam pravac za postavljanje dijagnoze. Doktor mi se dopao. Kad sam završila razgovor, tražila sam u Belmediku da mi urade analizu krvi, ureu i kreatinin,kako je doktor tražio. Već oko podne su mi javili da su rezultati u redu i da su ih dostavili doktoru. Sad sam malo mirnija, zato što su mi bar bubrezi u redu.U ponedeljak, 19. januara zovem Institut. Prvo razgovaram sa sestrom Jadrankom, pa sa doktorom, i zakazuju mi prijem za 27. januar. U mislima povezujem taj datum sa Svetim Savom i školskom slavom – zapažanje koje pomaže da se datum lakše zapamti.
Нема коментара:
Постави коментар