Približim se kompjuteru, doktor se predstavi i počne da mi objašnjava kako je stanje loše, dva pršljena - Th10 i Th12 su slomljena. Nastavlja da nabraja dalja oštećenja, ali ja to više ne mogu ni da pratim. Na kraju čujem da je najbolje da odmah uradim skener vratnog i donjeg dela kičme, da se vidi stanje cele kičme.Onaj isti tehničar mi pomaže da legnem i ponovo u tunel. Kroz buku aparata polako mi dopire do svesti šta mi je doktor rekao i počinjem da se suočavam sa činjenicom da imam bolest, još ne znam koju. Snimanje donjeg dela kičme mi nije predstavljalo problem zato što je glava slobodna.Tako sam tog dana završila snimanje kompletne kičme.
Dok je trajalo snimanje, uspela sam da smislim pitanja na koja bih htela da dobijem odgovore od lekara. On mi kaže da su ovi delovi kičme u mnogo boljem stanju, ali da postoje incijalni kolapsi L2, L4, L5 lumbalnog dela, kao i degenarativne promene na C4 - C6 pršljenovima. Predlaže da opise snimka napiše za sutra, kako bi ih pažljivo pregledao.Dogovaramo se da će sutra Maja da dođe po izveštaj i snimke. Na osnovu njegovih komentara saznajem da razloge za prelom pršljenova treba tražiti u jakoj osteoporozi i metastazama primarnog tumora iz trbušne duplje ili multiplemijelomu. Pitam šta je ovo poslednje. I dok mi on govori da je to posledica promena u krvi, kao da nesvesno prepoznajem moju bolest. Odgovaram doktoru da sam već čula za tu bolest i da je jedna moja poznanica to imala. Doktor me hrabri da se bolest uspešno leči i da je sad najvažnije da se utvrdi dijagnoza. Rastajemo se oboje prilično tužni.
Tek kod kuće počinjem da shvatam stanje i situaciju u kojoj sam. Zovem poznanike koji mi mogu pomoći. Prvo Vanju,poznanicu sa posla, zato što sam se setila da mi je ona pre dve godine rekla da njena majka ima jake bolove kičme i da pokušavaju da uspostave dijagnozu. Posle nekog vremena mi je rekla da joj je majka dobro, da se leči, i da su i bolovi uglavnom prošli. Bio je to kratak razgovor da bismo i Vanja i ja mogle naslutiti da će ona postati moj glavni konsultant i prijatelj, i da ću je zvati zbog svega što ne znam, ili od čega imam strah.
Dok je trajalo snimanje, uspela sam da smislim pitanja na koja bih htela da dobijem odgovore od lekara. On mi kaže da su ovi delovi kičme u mnogo boljem stanju, ali da postoje incijalni kolapsi L2, L4, L5 lumbalnog dela, kao i degenarativne promene na C4 - C6 pršljenovima. Predlaže da opise snimka napiše za sutra, kako bi ih pažljivo pregledao.Dogovaramo se da će sutra Maja da dođe po izveštaj i snimke. Na osnovu njegovih komentara saznajem da razloge za prelom pršljenova treba tražiti u jakoj osteoporozi i metastazama primarnog tumora iz trbušne duplje ili multiplemijelomu. Pitam šta je ovo poslednje. I dok mi on govori da je to posledica promena u krvi, kao da nesvesno prepoznajem moju bolest. Odgovaram doktoru da sam već čula za tu bolest i da je jedna moja poznanica to imala. Doktor me hrabri da se bolest uspešno leči i da je sad najvažnije da se utvrdi dijagnoza. Rastajemo se oboje prilično tužni.
Tek kod kuće počinjem da shvatam stanje i situaciju u kojoj sam. Zovem poznanike koji mi mogu pomoći. Prvo Vanju,poznanicu sa posla, zato što sam se setila da mi je ona pre dve godine rekla da njena majka ima jake bolove kičme i da pokušavaju da uspostave dijagnozu. Posle nekog vremena mi je rekla da joj je majka dobro, da se leči, i da su i bolovi uglavnom prošli. Bio je to kratak razgovor da bismo i Vanja i ja mogle naslutiti da će ona postati moj glavni konsultant i prijatelj, i da ću je zvati zbog svega što ne znam, ili od čega imam strah.
Нема коментара:
Постави коментар