PEŠAK U BESPUĆU

18.4.16.

Објавио Zorka Grandov у 20:13

Zorka Grandov: Godinama unazad, svakog dana, vodim beleške o događajima iz svog života. Tu naviku sam zadržala i kad sam upoznala drugu stranu života, bolest. Beležila sam događanja vezane za lečenje, od prvih znakova bolesti pa do kad je bolest pod kontrolom. Beleške su postale opširnije jer sam zapisivala procedure i tok lečenja prvo u Beogradu, a zatim u Barseloni. Pisanje dnevnika postalo je spas mojoj glavi i duši, pomagalo mi je da razbistrim misli i da sagledam ono što me je snašlo. Neki događaji su mi se činili kao tajni i nadnaravni znaci na putu mog ozdravljenja. U danima slabosti, u želji da pronađem snagu i osvetlim svoj život, razmišljala sam o sebi i drugima i vremenu koje smo proveli zajedno. Zapisivala sam ono što mi se događa u stvarnosti i svoja sećanja i asocijacije koje mi se motaju po glavi. Gledala sam slike svog prošlog života, kao film u kome sam ja bila glavni lik. Tako sam i opisala sećanja na neke događaje, koji su već toliko udaljeni da ih pišem kao priče. Listajući sećanja postalo mi je jasno da loši periodi i nesreće u životu kad prođu, dobiju neku patinu i nisu tako strašni kao kad ih preživljavaš. Posle skoro da jednako volimo naše radosne i tužne periode života.

Тема Путовање. Омогућава Blogger.