Zora je zagazila u petu deceniju života. Kćerka Maja je đak šestog razreda. Početkom 1992. godine dolazi u Sevilju kao direktor Paviljona Jugoslavije na Svetskoj izložbi EXPO92 Sevilja – Španija. Na izložbi učestvuje 112 zemalja. Izložba traje šest meseci. Počinje trka sa vremenom da se do datuma otvaranja završe svi poslovi uređenja Yu Paviljona, priprema restorana i prodaja suvenira. Predsenik Programskog saveta prof. dr Sveta Stojanović je vrlo aktivan da u Beogradu obezbedi odgovarajuću saradnju.Arhitekta Pališaški predano brine o dizajnu i untrašnjem uređenju. U Sevilju stiže i dvadesetak radnika iz zemlje koji će obavljati potrebne poslove .
Dan svečanog otvaranja je 20. april. Otvaranje cele svetske izložbe EXPO 92 pod pokroviteljstvom Kralja Španije – Juana Carlosa i počinje u 10h. Posle toga sledi pojedinačno otvaranje paviljona svake države. Na otvaranje su pozvani predstavnici svih paviljona, ugledne političke i kulturne ličnosti. Jugoslaviju predstavlja predsenik Programskog saveta Paviljona prof. dr Sveta Stojanović i Zora kao direktor. Drugi pozvani iz Beograda i drugih republika nisu došli jer je politička situacija komplikovana.Pozdravni govori traju kratko i oko podne kralj proglašava izložbu otvorenim i poziva goste na koktel u stari manastir u krugu izložbe. Dok je trajala svečanost, italijanski ministar spoljnih poslova Đani de Mikelis se bučno pozdravljao sa zvanicama. Zora ga je pamtila iz Beograda jer je često dolazio u Saveznu vladu. U tom pozdravljanju primetila je još jedno poznato lice sa slika -princa Aleksandara Karađorđrvića. Znala je da nisu smeli da dođu u svoju zemlju. Sveta je potvdio da jeste on. Kasnije na koktelu, ona je pozvala princa i njegovu suprugu Katarinu, koja je iz iste familije iz Grčke kao i španska kraljica Sofija, na otvaranje Yu Paviljona koje je zakazano za dva sata. Princ je bio vidno obradovan pozivom i prokemntarisao je: „Italijanski ministar Đani de Mikelis me zadirkivao da li su me zvali na otvaranje paviljona.Idem sad da mu kažem da sam pozvan“. Posle otvaranja Yu Paviljona prof. dr Stojanović je predložio Zori da porazgovara sa princom Aleksandrom, na nekom mirnom mestu, ako on prihvata. Razgovor je započeo na srpskom jeziku,ali je supruga Katarina predložila da se razgovara na engleskom jer ona ne zna srpski. Važnije je bilo to što ni Aleksandar ne zna srpski. Sveti je bilo svejedno i tako je razgovor nastavljen na engleskom. U početku Zora nije pratila razgovor jer je sređivala misli u vezi sa svojim obavezama, ali kasnije je počela da sluša.Uglavnom se pričalo o problemima u Jugoslaviji i Slobodanu Miloševiću. Princ Aleksandar je iznosio moguće scenarije i saznanja iz raznih svetskih krugova i vlada u vezi sa daljim razvojem situacije. Nakon dva sata razgovora, kad su se pozdravili, Sveta je prokomentarisao da mu je razgovor bio vrlo koristan.Zora je iz razgovora naslutila provaliju koja se otvara i ostala je zaplašena pred onim što sledi.
Ono što je Zora čula u razgovoru prof. Stojanovića sa princom Aleksandrom počinje da se ostvaruje. Desetak dana posle otvaranja Paviljona dobila je poziv iz Cytibanc – Sevilla. U toj banci su bila položena sredstva za izgradnu i rad Paviljona. Sredstva su blokirana na osnovu Rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se uvodi najstroža, potpuna ekonomska blokada SR Jugoslavije. Odlazi u banku, ali oni ne mogu ništa da pomognu jer je centrala iz Njujorka blokirala račun. Iz sredstava na računu treba da se plate uglavnom španski izvođači radova,kao i stanodavci za zaposlene radnike, obaveze prema preduzećima EXPO 92 za struju, vodu i iznošenje smeća. Ne manje važno, trebalo je isplatiti plate za zaposlene.Ova mera u prvi mah je blokirala i Zoru. Bila je u tuđoj zemlji, a odgovarala je Upravi. Razgovor sa Beogradom nije mnogo pomogao. Oni su imali preče probleme,jer je započela plenidba imovine u inostranstvu.Upoznala je Upravu sa novonastalom situacijom i navela listu dugovanja za obavljene radove koje ne može platiti.Nekoliko dana posle toga na urgiranje Komesra našli su rešenje. Vlada Španije, predsednik Filipe Gonzales, je donela posebnu Uredbu o izuzimanju računa i sredstava Yu Paviljona iz blokade po osnovu Rezolucije Ujedinjenih nacija. Kao razlog za izuzimanje iz blokade navedeno je učešće na svetskoj izložbi koje je započelo pre Rezolucije UN. Uredba je prosleđena Cytibanc – Sevilla i poslovanje se vratilo u normalu.
Srbija i Crna Gora su aprila 1992. formirale vlastitu zajedničku državu pod nazivom Savezna Republika Jugoslavija, pa je tako proces raspada SFRJ formalno završen tog dana. Nova država SRJ je pruzela prava nad Yu Paviljonom.Već u maju iz Ambasade SRJ, Madrid obaveštava Zoru da su dobili diplomatske spise o imenovanju drugog lica za direktora Paviljona i da će oni to proslediti generalnom sekretaru izložbe. Ovo je značilo nove brige.Po pravilima sva roba, suveniri, hrana i ostalo, već je bila u skladištima. Zora je sa preduzećima iz Srbije dogovorila odloženo plaćanje prema dinamici utroška svakih mesec dana. Mnogi partneri su to prihvatili na osnovu ličnog poverenja, a ona to više neće moći da garantuje. Osećala se kao da je izneverila poverenje drugih, mada nije lično kriva.
Ubrzo se otvara novi veći problem. Uprava EXPO 92 je započela proces preispitivanja Ugovora između države SFRJ, koja se raspala, i Paviljona. Sukobi koji su započeli na prostoru bivše države dodatno otežavaju situaciju. Razmatraju se razne alternative. Kao najgora je zatvaranje paviljona ili neki oblik nastavka rada. Svetske izložbe su manifestacija uspeha, saradnje i prosperiteta i Uprava, kao ni zemlja domaćin ne žele da kvare tu atmosferu nekim radikalnim sankcijama. Zoru pozivaju na razgovor sa predstavnicima Vlade Španije i sa komesarom izložbe.Ispituju kako reaguje na razne predloge: da se sa paviljona skine ime, odnosno logotip Jugoslavija i da ostane kao prodajno mesto i restoran; da se skine zastava pošto se SFRJ raspala; suspenzija nacinalnog dana zemlje i slično.Zora odmah odbija mogućnost da se skine ime zemlje i kaže da će u tom slučaju ona zatvoriti Paviljon. U stvari,oni žele da kroz razgovor utvrde šta bi se desilo ako dođe do zatvaranja. Ko bi bio ekonomski oštećen, kako bi to uticalo na javnost? Na osnovu razgovora Zora shvata da je jedini spas pridobijanje domaće javnosti koja ne želi da bilo koga proteruje iz svog grada. U razgovorima svi su tolerantni i puni razumevanja, posebno znajući da je Zora
rodom iz Bosne.
Počinje bitka za naklonost novinara i osoblja iz drugih paviljona. U Yu Paviljonu započinje akcija prikupljana potpisa protiv zatvaranja. Sa nekim španskim novinarima osniva Društvo prijatelja naroda Jugoslavije, APY.U tri dana koliko je ostalo do odluke komesara izložbe, prikupljeno je oko jedanaest hiljada potpisa i sve je prezentovano na konferenciji za štampu i zvanično u skladištima. Zora je sa preduzećima iz Srbije dogovorila odloženo plaćanje prema dinamici utroška svakih mesec dana. Mnogi partneri su to prihvatili na osnovu ličnog poverenja, a ona to više neće moći da garantuje. Osećala se kao da je izneverila poverenje drugih, mada nije lično kriva.
Ubrzo se otvara novi veći problem. Uprava EXPO 92 je započela proces preispitivanja Ugovora između države SFRJ, koja se raspala, i Paviljona. Sukobi koji su započeli na prostoru bivše države dodatno otežavaju situaciju.Razmatraju se razne alternative. Kao najgora je zatvaranje paviljona ili neki oblik nastavka rada. Svetske izložbe su manifestacija uspeha, saradnje i prosperiteta i Uprava,kao ni zemlja domaćin ne žele da kvare tu atmosferu nekim radikalnim sankcijama. Zoru pozivaju na razgovor sa predstavnicima Vlade Španije i sa komesarom izložbe.Ispituju kako reaguje na razne predloge: da se sa paviljona skine ime, odnosno logotip Jugoslavija i da ostane kao prodajno mesto i restoran; da se skine zastava pošto se SFRJ raspala; suspenzija nacinalnog dana zemlje i slično.Zora odmah odbija mogućnost da se skine ime zemlje i kaže da će u tom slučaju ona zatvoriti Paviljon. U stvari, oni žele da kroz razgovor utvrde šta bi se desilo ako dođe do zatvaranja. Ko bi bio ekonomski oštećen, kako bi to uticalo na javnost? Na osnovu razgovora Zora shvata da je jedini spas pridobijanje domaće javnosti koja ne želi da bilo koga proteruje iz svog grada. U razgovorima svi su tolerantni i puni razumevanja, posebno znajući da je Zora
rodom iz Bosne.
Počinje bitka za naklonost novinara i osoblja iz drugih paviljona. U Yu Paviljonu započinje akcija prikupljana potpisa protiv zatvaranja. Sa nekim španskim novinarima osniva Društvo prijatelja naroda Jugoslavije, APY.U tri dana koliko je ostalo do odluke komesara izložbe,prikupljeno je oko jedanaest hiljada potpisa i sve je prezentovano na konferenciji za štampu i zvanično dostavljeno Upravi EXPO 92. Posebnu podršku su pružali direktori i osoblje paviljona iz Latinske Amerike, koji su već imali iskustvo kako međunarodna zajednica pomaže,ironično rečeno. Direktor Paviljona Aregetine zatražio je razgovor sa Zorom i osobljem. Vrlo emotivno je pričao šta su sve oni preživeli u toj zemlji i da ona, i svi koji su ovde, ne smeju dozvoliti da ih pokoleba medijska hajka protiv njihove zemlje. Teško je bilo razumeti i prihvatiti to što su govorili. Kako je vreme prolazilo Zora je mogla da prepozna situacije koje su tada spomenute.
Uprava je obavestila Zoru da će španska kraljica Sofija doći da obiđe izložbu. Na neki način ta poseta se uklapala u provere sadžaja i rada paviljona. Kraljica Sofija je ličnost koja po svom položaju i poznavanju ortodoksne tradicije potpuno odgovara toj misiji. Kraljica je došla u pratnji još jedne gospođe prepodne, pre gužve koju stvaraju posetioci. Bila je vrlo ljubazna, sa svim prisutnima se pozdravila i razgovarala, pitala je kako su im porodice.Nakon toga detaljno je pogledala izložene eksponate,Tesline izume koji su ustupljeni od strane Muzeja Nikola Tesla iz Beograda. Pogledala je i freske i ikone, kao i slike naivaca iz Kovačice, suvenire za prodaju i jelovnik u restoranu. Sve je bilo nenametljivo uz komentare i pitanja.Takađe je pitala šta će biti prkazivano na velikom TV ekranu. Na kraju je rekla da je baš uživala, da je sve lepo uređeno i da svima želi ugodan boravak na izložbi u Španiji. Pozdravila se i otišla. Zora i ostali su procenili da je sve dobro prošlo.
Polovinom juna saznaje od novinara da je zakazana sednica komesara svih paviljona na kojoj će biti zauzet stav u vezi sa sudbinom Yu Paviljona, i da će na osnovu toga generalni sekretar M. J. Rey Romero doneti konačnu odluku.Dan posle toga pozivaju Zoru i saopštavaju joj odluku.Ostaje ime, odnosno logotip Jugoslavija, a skida se zastava.
Takođe, neće biti obeležavan nacionalni dan. Na kraju je obevaštavaju da su odbili zahtev Ambasade SRJ da se postavi novi direktor Yu Paviljona i da neće biti personalnih promena. Završena je neizvesnost. Krajem juna, ujutro, dok još nema mnogo turista, sprovedeno je skidanje zastave. Mala skupina zaposlenih radnika i Zora čekaju da se mladi kelner preko merdevina popne na krov i skine zastavu. Zora je pomislila da je ovo poslednji put da gleda u zastvu sa zvezdom petokrakom SFRJ u kojoj se rodila i živela četrdeset i pet godina. Svi su tužni, niko ne zna šta će se dalje dešavati.
Zoru i ostalo osoblje čaka mnogo posla. Pre svega, treba se ponovo suočiti sa novinarima i odgovarati na pitanja,ne samo o izložbi, nego i o stanju u zemlji. Novinari, koji su podržavali da paviljon ostane otvoren, su zadovoljni odlukom. Prenose da su tome doprineli podrška javnosti kroz prikupljene potpise protiv zatvaranja, kao i izveštaj kraljice Sofije o uređenju Paviljona. Oni drugi ukazuju na Zorin umor i nedostatak entuzijazma. Na neki način sve ulazi u kolotečinu kada se iz Beograda javlja predsednik Programskog saveta paviljona prof. dr Sveta Stojanović i saopštava Zori da je za predsednika SRJ izabran Dobrica Ćosić i da je on njegov savetnik. Naglašava da će od sada saradnja sa Beogradom biti normalizovna i da će prestati pritisci.
Dan svečanog otvaranja je 20. april. Otvaranje cele svetske izložbe EXPO 92 pod pokroviteljstvom Kralja Španije – Juana Carlosa i počinje u 10h. Posle toga sledi pojedinačno otvaranje paviljona svake države. Na otvaranje su pozvani predstavnici svih paviljona, ugledne političke i kulturne ličnosti. Jugoslaviju predstavlja predsenik Programskog saveta Paviljona prof. dr Sveta Stojanović i Zora kao direktor. Drugi pozvani iz Beograda i drugih republika nisu došli jer je politička situacija komplikovana.Pozdravni govori traju kratko i oko podne kralj proglašava izložbu otvorenim i poziva goste na koktel u stari manastir u krugu izložbe. Dok je trajala svečanost, italijanski ministar spoljnih poslova Đani de Mikelis se bučno pozdravljao sa zvanicama. Zora ga je pamtila iz Beograda jer je često dolazio u Saveznu vladu. U tom pozdravljanju primetila je još jedno poznato lice sa slika -princa Aleksandara Karađorđrvića. Znala je da nisu smeli da dođu u svoju zemlju. Sveta je potvdio da jeste on. Kasnije na koktelu, ona je pozvala princa i njegovu suprugu Katarinu, koja je iz iste familije iz Grčke kao i španska kraljica Sofija, na otvaranje Yu Paviljona koje je zakazano za dva sata. Princ je bio vidno obradovan pozivom i prokemntarisao je: „Italijanski ministar Đani de Mikelis me zadirkivao da li su me zvali na otvaranje paviljona.Idem sad da mu kažem da sam pozvan“. Posle otvaranja Yu Paviljona prof. dr Stojanović je predložio Zori da porazgovara sa princom Aleksandrom, na nekom mirnom mestu, ako on prihvata. Razgovor je započeo na srpskom jeziku,ali je supruga Katarina predložila da se razgovara na engleskom jer ona ne zna srpski. Važnije je bilo to što ni Aleksandar ne zna srpski. Sveti je bilo svejedno i tako je razgovor nastavljen na engleskom. U početku Zora nije pratila razgovor jer je sređivala misli u vezi sa svojim obavezama, ali kasnije je počela da sluša.Uglavnom se pričalo o problemima u Jugoslaviji i Slobodanu Miloševiću. Princ Aleksandar je iznosio moguće scenarije i saznanja iz raznih svetskih krugova i vlada u vezi sa daljim razvojem situacije. Nakon dva sata razgovora, kad su se pozdravili, Sveta je prokomentarisao da mu je razgovor bio vrlo koristan.Zora je iz razgovora naslutila provaliju koja se otvara i ostala je zaplašena pred onim što sledi.
Ono što je Zora čula u razgovoru prof. Stojanovića sa princom Aleksandrom počinje da se ostvaruje. Desetak dana posle otvaranja Paviljona dobila je poziv iz Cytibanc – Sevilla. U toj banci su bila položena sredstva za izgradnu i rad Paviljona. Sredstva su blokirana na osnovu Rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se uvodi najstroža, potpuna ekonomska blokada SR Jugoslavije. Odlazi u banku, ali oni ne mogu ništa da pomognu jer je centrala iz Njujorka blokirala račun. Iz sredstava na računu treba da se plate uglavnom španski izvođači radova,kao i stanodavci za zaposlene radnike, obaveze prema preduzećima EXPO 92 za struju, vodu i iznošenje smeća. Ne manje važno, trebalo je isplatiti plate za zaposlene.Ova mera u prvi mah je blokirala i Zoru. Bila je u tuđoj zemlji, a odgovarala je Upravi. Razgovor sa Beogradom nije mnogo pomogao. Oni su imali preče probleme,jer je započela plenidba imovine u inostranstvu.Upoznala je Upravu sa novonastalom situacijom i navela listu dugovanja za obavljene radove koje ne može platiti.Nekoliko dana posle toga na urgiranje Komesra našli su rešenje. Vlada Španije, predsednik Filipe Gonzales, je donela posebnu Uredbu o izuzimanju računa i sredstava Yu Paviljona iz blokade po osnovu Rezolucije Ujedinjenih nacija. Kao razlog za izuzimanje iz blokade navedeno je učešće na svetskoj izložbi koje je započelo pre Rezolucije UN. Uredba je prosleđena Cytibanc – Sevilla i poslovanje se vratilo u normalu.
Srbija i Crna Gora su aprila 1992. formirale vlastitu zajedničku državu pod nazivom Savezna Republika Jugoslavija, pa je tako proces raspada SFRJ formalno završen tog dana. Nova država SRJ je pruzela prava nad Yu Paviljonom.Već u maju iz Ambasade SRJ, Madrid obaveštava Zoru da su dobili diplomatske spise o imenovanju drugog lica za direktora Paviljona i da će oni to proslediti generalnom sekretaru izložbe. Ovo je značilo nove brige.Po pravilima sva roba, suveniri, hrana i ostalo, već je bila u skladištima. Zora je sa preduzećima iz Srbije dogovorila odloženo plaćanje prema dinamici utroška svakih mesec dana. Mnogi partneri su to prihvatili na osnovu ličnog poverenja, a ona to više neće moći da garantuje. Osećala se kao da je izneverila poverenje drugih, mada nije lično kriva.
Ubrzo se otvara novi veći problem. Uprava EXPO 92 je započela proces preispitivanja Ugovora između države SFRJ, koja se raspala, i Paviljona. Sukobi koji su započeli na prostoru bivše države dodatno otežavaju situaciju. Razmatraju se razne alternative. Kao najgora je zatvaranje paviljona ili neki oblik nastavka rada. Svetske izložbe su manifestacija uspeha, saradnje i prosperiteta i Uprava, kao ni zemlja domaćin ne žele da kvare tu atmosferu nekim radikalnim sankcijama. Zoru pozivaju na razgovor sa predstavnicima Vlade Španije i sa komesarom izložbe.Ispituju kako reaguje na razne predloge: da se sa paviljona skine ime, odnosno logotip Jugoslavija i da ostane kao prodajno mesto i restoran; da se skine zastava pošto se SFRJ raspala; suspenzija nacinalnog dana zemlje i slično.Zora odmah odbija mogućnost da se skine ime zemlje i kaže da će u tom slučaju ona zatvoriti Paviljon. U stvari,oni žele da kroz razgovor utvrde šta bi se desilo ako dođe do zatvaranja. Ko bi bio ekonomski oštećen, kako bi to uticalo na javnost? Na osnovu razgovora Zora shvata da je jedini spas pridobijanje domaće javnosti koja ne želi da bilo koga proteruje iz svog grada. U razgovorima svi su tolerantni i puni razumevanja, posebno znajući da je Zora
rodom iz Bosne.
Počinje bitka za naklonost novinara i osoblja iz drugih paviljona. U Yu Paviljonu započinje akcija prikupljana potpisa protiv zatvaranja. Sa nekim španskim novinarima osniva Društvo prijatelja naroda Jugoslavije, APY.U tri dana koliko je ostalo do odluke komesara izložbe, prikupljeno je oko jedanaest hiljada potpisa i sve je prezentovano na konferenciji za štampu i zvanično u skladištima. Zora je sa preduzećima iz Srbije dogovorila odloženo plaćanje prema dinamici utroška svakih mesec dana. Mnogi partneri su to prihvatili na osnovu ličnog poverenja, a ona to više neće moći da garantuje. Osećala se kao da je izneverila poverenje drugih, mada nije lično kriva.
Ubrzo se otvara novi veći problem. Uprava EXPO 92 je započela proces preispitivanja Ugovora između države SFRJ, koja se raspala, i Paviljona. Sukobi koji su započeli na prostoru bivše države dodatno otežavaju situaciju.Razmatraju se razne alternative. Kao najgora je zatvaranje paviljona ili neki oblik nastavka rada. Svetske izložbe su manifestacija uspeha, saradnje i prosperiteta i Uprava,kao ni zemlja domaćin ne žele da kvare tu atmosferu nekim radikalnim sankcijama. Zoru pozivaju na razgovor sa predstavnicima Vlade Španije i sa komesarom izložbe.Ispituju kako reaguje na razne predloge: da se sa paviljona skine ime, odnosno logotip Jugoslavija i da ostane kao prodajno mesto i restoran; da se skine zastava pošto se SFRJ raspala; suspenzija nacinalnog dana zemlje i slično.Zora odmah odbija mogućnost da se skine ime zemlje i kaže da će u tom slučaju ona zatvoriti Paviljon. U stvari, oni žele da kroz razgovor utvrde šta bi se desilo ako dođe do zatvaranja. Ko bi bio ekonomski oštećen, kako bi to uticalo na javnost? Na osnovu razgovora Zora shvata da je jedini spas pridobijanje domaće javnosti koja ne želi da bilo koga proteruje iz svog grada. U razgovorima svi su tolerantni i puni razumevanja, posebno znajući da je Zora
rodom iz Bosne.
Počinje bitka za naklonost novinara i osoblja iz drugih paviljona. U Yu Paviljonu započinje akcija prikupljana potpisa protiv zatvaranja. Sa nekim španskim novinarima osniva Društvo prijatelja naroda Jugoslavije, APY.U tri dana koliko je ostalo do odluke komesara izložbe,prikupljeno je oko jedanaest hiljada potpisa i sve je prezentovano na konferenciji za štampu i zvanično dostavljeno Upravi EXPO 92. Posebnu podršku su pružali direktori i osoblje paviljona iz Latinske Amerike, koji su već imali iskustvo kako međunarodna zajednica pomaže,ironično rečeno. Direktor Paviljona Aregetine zatražio je razgovor sa Zorom i osobljem. Vrlo emotivno je pričao šta su sve oni preživeli u toj zemlji i da ona, i svi koji su ovde, ne smeju dozvoliti da ih pokoleba medijska hajka protiv njihove zemlje. Teško je bilo razumeti i prihvatiti to što su govorili. Kako je vreme prolazilo Zora je mogla da prepozna situacije koje su tada spomenute.
Uprava je obavestila Zoru da će španska kraljica Sofija doći da obiđe izložbu. Na neki način ta poseta se uklapala u provere sadžaja i rada paviljona. Kraljica Sofija je ličnost koja po svom položaju i poznavanju ortodoksne tradicije potpuno odgovara toj misiji. Kraljica je došla u pratnji još jedne gospođe prepodne, pre gužve koju stvaraju posetioci. Bila je vrlo ljubazna, sa svim prisutnima se pozdravila i razgovarala, pitala je kako su im porodice.Nakon toga detaljno je pogledala izložene eksponate,Tesline izume koji su ustupljeni od strane Muzeja Nikola Tesla iz Beograda. Pogledala je i freske i ikone, kao i slike naivaca iz Kovačice, suvenire za prodaju i jelovnik u restoranu. Sve je bilo nenametljivo uz komentare i pitanja.Takađe je pitala šta će biti prkazivano na velikom TV ekranu. Na kraju je rekla da je baš uživala, da je sve lepo uređeno i da svima želi ugodan boravak na izložbi u Španiji. Pozdravila se i otišla. Zora i ostali su procenili da je sve dobro prošlo.
Polovinom juna saznaje od novinara da je zakazana sednica komesara svih paviljona na kojoj će biti zauzet stav u vezi sa sudbinom Yu Paviljona, i da će na osnovu toga generalni sekretar M. J. Rey Romero doneti konačnu odluku.Dan posle toga pozivaju Zoru i saopštavaju joj odluku.Ostaje ime, odnosno logotip Jugoslavija, a skida se zastava.
Takođe, neće biti obeležavan nacionalni dan. Na kraju je obevaštavaju da su odbili zahtev Ambasade SRJ da se postavi novi direktor Yu Paviljona i da neće biti personalnih promena. Završena je neizvesnost. Krajem juna, ujutro, dok još nema mnogo turista, sprovedeno je skidanje zastave. Mala skupina zaposlenih radnika i Zora čekaju da se mladi kelner preko merdevina popne na krov i skine zastavu. Zora je pomislila da je ovo poslednji put da gleda u zastvu sa zvezdom petokrakom SFRJ u kojoj se rodila i živela četrdeset i pet godina. Svi su tužni, niko ne zna šta će se dalje dešavati.
Zoru i ostalo osoblje čaka mnogo posla. Pre svega, treba se ponovo suočiti sa novinarima i odgovarati na pitanja,ne samo o izložbi, nego i o stanju u zemlji. Novinari, koji su podržavali da paviljon ostane otvoren, su zadovoljni odlukom. Prenose da su tome doprineli podrška javnosti kroz prikupljene potpise protiv zatvaranja, kao i izveštaj kraljice Sofije o uređenju Paviljona. Oni drugi ukazuju na Zorin umor i nedostatak entuzijazma. Na neki način sve ulazi u kolotečinu kada se iz Beograda javlja predsednik Programskog saveta paviljona prof. dr Sveta Stojanović i saopštava Zori da je za predsednika SRJ izabran Dobrica Ćosić i da je on njegov savetnik. Naglašava da će od sada saradnja sa Beogradom biti normalizovna i da će prestati pritisci.
Нема коментара:
Постави коментар