Doktorki Jeleni sa Instituta za hematologiju u Beogradu sam javila da ću da se lečim u Barseloni.Takođe sam pitala, da li je potrebno da dođem kod nje na kontrolu ili razgovor. Odgovorila mi je da dođem 10. jula. Razgovor je bio vrlo ugodan i meni koristan. Upoređivale smo organizaciju našeg i španskog zdravstva,i obe zaključile da je najbolje da se lečim u Barseloni dok se ne završi transplatacija matičnih ćelija. Pomenula je da je potrebno da oni obaveste Fond za zdravstveno osiguranje da ću nastaviti lečenje u Španiji, jer sam na njihovom spisku za mesečno trebovanje leka. Kao dokument za Fond, predala sam program lečenja u Barseloni, koji će stajati u mom dosijeu na Institutu za hematologiju. Obradovalo me je što sam tokom te posete srela lekare koje sam upoznala kad je sve ovo krenulo. Pomogao mi je razgovor sa njima, a stav da ću biti njihov pacijent uvek kad sam u Beogradu, me je učinio da se osećam zaštićenom.
Privikla sam se da imam veoma kratku kosu. Zvala sam Ljubicu da mi još više skrati kosu i formira frizuru. Maja je bila iznenađena jer je mislila da je već dovoljno kratko. Trebalo je da odem na Fakultet, pa sam bila u dilemi da li da kupim periku.Na kraju sam je kupila. Jako mi se dopala zato što je imala vrlo kratku frizuru, slično kakva je bila moja poslednjih godina.Medutim, na ispite sam otišla bez perike: bilo je toplo i činilo mi se da će me činiti nervoznom. Perika će mi dobro doći za hladnije dane, kao kapa.
Dane u Beogradu sam iskoristila da se vidim sa rodbinom i prijateljima, i da završim neke ranije ugovorene poslove.Završila sam i ranije zakazane ispite, potpisala zapisnike, sve sam uradila po planu. Želim da moj poslovni i profesorski život prilagodim svojim mogućnostima i bolesti. Još uvek vrlo lako prihvatam nove poslove. Sad sam, na primer, prihvatila posao u vezi sa bankarskom garancijom, što je uslov da Škola dobije dozvolu za rad, pa sam tokom ovih sedam dana išla i u Školu, i u banku.
Radovala sam se da vidim moju sestru Nadu i njenu familiju,naročito njene unuke. I to sam postigla.Uživala sam na ručku sa Radicom i Oliverom. Znam da im je bilo teško da to naše viđenje uklope u svoje obaveze. Poslovni doručak sa Miroslavom, Pejom i Majom bio je korisna razmena misli o poslu i životu.
Neki poznanici su me pitali zašto sam uopšte dolazila na tako kratko vreme. Uvek se začudim toj vrsti pitanja i razmišljanja o tuđem životu. Ako sam ja sa najbližima ocenila da mi to odgovara, onda je to i za druge tako. Više od dvadeset godina živim između Španije i Beograda. Prvu deceniju sam bila više u Španiji, a manje u Beogradu, a drugu više u Beogradu.Da li će se ovo promeniti - ne znam, ali sada se lečim u Barseloni i ponovo uspostavljam organizaciju nekog dnevnog života. Život u Beogradu mi nedostaje, tako da ću nastaviti da putujem. Navikla sam.
Čini mi se da svaka slabost, pa i moja bolest, izazove želju da se upravlja životom nekog drugog. Kad je Mile bio bolestan stalno sam se trudila da prihvatim ono što on smatra organizacijom života u novim uslovima. Čuvena je njegova misao da koliko ima zdravlja to je sto posto, i u skladu sa tim se ponaša.Meni je još teško da sebe ograničim, u glavi želim više nego što mogu, a kad ne mogu da ga dostignem, osećam to kao neuspeh.
Za povratak u Barselonu koristili smo direktan let. Trajao je dva i po sata, što je vrlo komforno u poređenju na varijantu sa presedanjem. Liniju drži low cost kompanija Vueling. Krenuli smo iz Beograda pet minuta pre ponoći i stigli u Barselonu u dva i petnaest, znači ranije nego što je trebalo. Legla sam u četiri ujutro, pa sam se sutradan odmarala. Nakon svih promena i putovanja, osećala sam se dobro.
Privikla sam se da imam veoma kratku kosu. Zvala sam Ljubicu da mi još više skrati kosu i formira frizuru. Maja je bila iznenađena jer je mislila da je već dovoljno kratko. Trebalo je da odem na Fakultet, pa sam bila u dilemi da li da kupim periku.Na kraju sam je kupila. Jako mi se dopala zato što je imala vrlo kratku frizuru, slično kakva je bila moja poslednjih godina.Medutim, na ispite sam otišla bez perike: bilo je toplo i činilo mi se da će me činiti nervoznom. Perika će mi dobro doći za hladnije dane, kao kapa.
Dane u Beogradu sam iskoristila da se vidim sa rodbinom i prijateljima, i da završim neke ranije ugovorene poslove.Završila sam i ranije zakazane ispite, potpisala zapisnike, sve sam uradila po planu. Želim da moj poslovni i profesorski život prilagodim svojim mogućnostima i bolesti. Još uvek vrlo lako prihvatam nove poslove. Sad sam, na primer, prihvatila posao u vezi sa bankarskom garancijom, što je uslov da Škola dobije dozvolu za rad, pa sam tokom ovih sedam dana išla i u Školu, i u banku.
Radovala sam se da vidim moju sestru Nadu i njenu familiju,naročito njene unuke. I to sam postigla.Uživala sam na ručku sa Radicom i Oliverom. Znam da im je bilo teško da to naše viđenje uklope u svoje obaveze. Poslovni doručak sa Miroslavom, Pejom i Majom bio je korisna razmena misli o poslu i životu.
Neki poznanici su me pitali zašto sam uopšte dolazila na tako kratko vreme. Uvek se začudim toj vrsti pitanja i razmišljanja o tuđem životu. Ako sam ja sa najbližima ocenila da mi to odgovara, onda je to i za druge tako. Više od dvadeset godina živim između Španije i Beograda. Prvu deceniju sam bila više u Španiji, a manje u Beogradu, a drugu više u Beogradu.Da li će se ovo promeniti - ne znam, ali sada se lečim u Barseloni i ponovo uspostavljam organizaciju nekog dnevnog života. Život u Beogradu mi nedostaje, tako da ću nastaviti da putujem. Navikla sam.
Čini mi se da svaka slabost, pa i moja bolest, izazove želju da se upravlja životom nekog drugog. Kad je Mile bio bolestan stalno sam se trudila da prihvatim ono što on smatra organizacijom života u novim uslovima. Čuvena je njegova misao da koliko ima zdravlja to je sto posto, i u skladu sa tim se ponaša.Meni je još teško da sebe ograničim, u glavi želim više nego što mogu, a kad ne mogu da ga dostignem, osećam to kao neuspeh.
Za povratak u Barselonu koristili smo direktan let. Trajao je dva i po sata, što je vrlo komforno u poređenju na varijantu sa presedanjem. Liniju drži low cost kompanija Vueling. Krenuli smo iz Beograda pet minuta pre ponoći i stigli u Barselonu u dva i petnaest, znači ranije nego što je trebalo. Legla sam u četiri ujutro, pa sam se sutradan odmarala. Nakon svih promena i putovanja, osećala sam se dobro.
Нема коментара:
Постави коментар