Počinjem novi, peti ciklus terapije. Već imam sve zakazano.U 7.30 je analiza krvi i urina, u 10.30 konsultacije sa dr Anom koja će u zavisnosti od rezultata odobriti terapiju, u 12 terapija.Sad mi je već poznato kako ću se osećati u toku i nakon terapije.
Doktorka Ana mi kaže da su rezultati u redu i da mogu na terapiju. Pita koji mi lekovi trebaju od onih koje uzimam na recept. Komentariše moj problem zbog cistitisa. Kaže da je malo istraživala u bolnici, pa predlaže da popijem običan lek za izbacivanje sluzi koji se koristi kod kašlja, ali u velikoj dozi, tri tablete. Uobičajna doza je pola ili jedna tableta četiri sata nakon početka terapije, i da ponovim nakon šest sati. Pitam je da li u danima odmora od terapija mogu da se kupam u moru.Kaže da mogu un chapuzon de dos minutos, što znači mogu da se smočim dva minuta i malo šetam kroz vodu kad nema sunca.Zabrinula sam se, da nije zbog kičme. Ona kaže da more nije dovoljno čisto za moj imunitet. Laknulo mi je jer nije nešto gore.
Na kraju konsultacija mi je zakazala sledeći ciklus terapija za 6.avgust i odredila program. To znači da se šesti ciklus završava 16. avgusta, i da će se nakon toga pokazati šta sledi: transplatacija matičnih ćelija, ako su rezultati dobri, ili nastavak lečenja.
U petom ciklusu, u sredu u 12h primam ciklofosfamid i velkadu, a dexametason 0,40 mg uzimam dva dana kod kuće.Znači da ću drugu i četvrtu velkadu primati subotom u devet.ošto je vrućina, čini mi se da je to dobro, jer ću izbeći sredinu dana. Četiri sata nakon terapije popila sam lek za kašalj kao što je odredila doktorka Ana zbog cistitisa. Lek je izazvao veliko znojenje. Tokom dana je bilo izdržljivo, ali u toku noći bilo je veoma naporno. Osećala sam veliku mučninu, okretala se i pokušavala da zaspim. Sutradan sam se osećala bolje, ali bez snage i volje, samo sam spavala. U jednom momentu, pokupila sam svu oznojenu odeću i stavila na pranje. To mi je dalo osećaj da sam se rastala od noćnih mora sa kojim sam se družila predhodne noći. Sledeće noći sam bolje spavala i kad sam se probudila u petak sve je bilo bolje.
SAVRŠEN DAN: Potpuni mir u meni i oko mene. Takvo osećanje mi se javljalo ponekad kad sam na moru ili u prirodi. Sada je ipak drukčije. Možda je zbog stalnih bolova ovaj mir vezan za smanjenje bolova i neko opšte opuštanje. Isto sam se osećala pre nekoliko nedelja u Beogradu, ali nisam do kraja produbila osećanja o tome. Šta čini osećaj savršenog dana? Kombinacija psihičkog i fizičkog mira. Danas ne pijem teške lekove. Dobro sam spavala, ništa me nije bolelo i bila sam posvećena lečenju bez nervoze šta me čeka i zašto se to meni dešava. Jednostovno sam uživala na terasi u vazduhu i zelenilu. Glava mi je bila mirna i prazna, a ja zadovoljna što osećam svoje telo i krvotok. Pomislila sam da se tako osećaju mala deca
kad ih ništa fizički ne muči, a raduju se životu.
Popodne su me bolela ramena i ruke, počela sam da se znojim. Već su mi rekli da hemoterapija ciklofosfamidom izaziva bolove, kao da si prehlađen. Znojim se i ne mogu da spavam.
U subotu u devet sam u bolnici kako bih primila velkadu. Vratila sam se metroom kraj pijace sa namerom da kupim mleveno meso za pitu, jer sam kore donela iz Beograda. Plan sam napravila predhodni dan i činio mi se savladiv. Međutim, nakon hemoterapije ništa nije lako. Da bi čovek prihvatio da je bolestan, treba da odustane da pravi planove, jer ne možeš da proceniš kako ćeš se osećati. Ipak, prihvatam poziv na ručak moje drugarice Ane, jer je otišla u penziju i sada započinje novi život. Tako 15. jula nas tri - Ana, Christin i ja provodimo više od dva sata pričajući o globalnoj politici, o promenama u našim životima.
Peti ciklus terapije je isti kao i četvrti. Već sam spremna na ono što me očekuje, prepoznajem simptome i nuspojave terapije. Ali, sa svakom terapijom manifestacije nuspojave su jače. Setila sam se razgovora novinarke sa Predragom Vitasom, dugogodišnjim direktorom RTS-a. On je tada bio star, imao je više od osamdeset godina. Na kraju razgovora novinarka ga pita da li radi nešto novo i kakvi su mu planovi. A on joj odgovori da prvo ustane i utvrdi kako se oseća i šta ga boli, pa da u skladu sa tim pravi planove za taj dan. Dobro je držati se takve prakse.
Sad, dok sam u Barseloni, a počeli su raspust i godišnji odmori,nemam tekuće intelektualne poslove, a fizičke ni ne mogu mnogo da obavljam. Uglavnom ležim, odmaram, razmišljam o teškim i radosnim prilikama u mom životu. Vrlo često prelistavam i čitam Andrićeve Znakove pored puta. Pronalazim misli i rečenice sa kojima se potpuno indetifukujem. U opisu stanja i osećanja košmara neprospavane noći i suočavanje sa svetlosti dana pronalazim sebe.
Obavila sam posetu izabranom kućnom lekaru u Domu zdravlja, kod doktorke Espuga, kako bih joj dala podatke da unese u moj karton. Ona mi je pre toga dva puta dala uput za bolnicu i ako me nije ni videla.Na tome sam joj vrlo zahvalna. Pitala sam je kako da kontrolišem pritisak koji raste kad primam dexametason. Dala mi je blagi lek za izbacivanje tečnosti koji služi za snižavanje pritiska.
Zapažam da lakše sedim i da generalno imam više snage. Primećujem oscilacije u svom fizičkom i psihičkom stanju. Kad kažem da me kosti manje bole, to je zato što sadašnji bol poredim sa onim najstrašnijim bolovima u decembru i januaru, ali svaka veća vremenska promena ili zamor vrlo brzo mi pokažu da sam daleko od željenog stanja. Važna promena u mom komforu življenja jeste nova stolica i mesto za sedenje. Iskreno, sedenje u stolici i rad za kompjuterom mi je veoma nedostojao. Uglavnom sam sedela na krevetu i kauču sa jastucima ispod ramena i glave. Osećam da sam ojačala i da mi je potrebno da sedim u stolici, a posebno želim da to bude na terasi na vazduhu, naravno, kad nema sunca. Isprobala sam razne fotelje i našla odgovarajuću. Moj dnevni život dobio je novi kvalitet: sad imam nekoliko mesta gde mogu da se odmaram. Život mi se čini zanimljivijim.
Na pauzi sam, na osmodnevnom odmoru između terapija, pa se bavim sređivanjem raznih lekarskih nalaza i snimaka od prvog odlaska u bolnicu do danas. Pre to nisam mogla, pa je Maja radila. Prvo, sada znam da sam u Beogradu zbog čekanja da mi Fond za zdravstvo odobri velkade, i zbog alergija na lekove izgubila dva meseca lečenja. Drugo, povezujem bolove na kičmi sa onim što piše na doktorskim nalazima.
Ne znam kakvo je sada objektivno stanje kičme, ali lakše hodam i sedim. Kad pitam doktorku Anu o tome, ona samo odmahne rukom i kaže: „To kasnije, kad saniramo glavnu bolest”. Prestala sam da nosim ortopedski mider. Nosim nešto poput širokog pojasa oko struka. Telo mi se potpuno promenilo od dexametasona i stari mider me steže. Počela sam da radim neke lakše vežbice za mišiće. Norveški štapovi kod hodanja mi baš pomažu, jer sam ispravljena i pokrećem ramena. Sve ovo radim na svoju ruku i na osnovu nekih vodiča kroz bolest, hrvatskih i španskih. Koliko naučiš iz tih vodiča, toliko se i zbuniš jer su napisani za svakog ponešto, a ne za mene konkretno. Trenutno nemam ništa bolje.
Doktorka Ana mi kaže da su rezultati u redu i da mogu na terapiju. Pita koji mi lekovi trebaju od onih koje uzimam na recept. Komentariše moj problem zbog cistitisa. Kaže da je malo istraživala u bolnici, pa predlaže da popijem običan lek za izbacivanje sluzi koji se koristi kod kašlja, ali u velikoj dozi, tri tablete. Uobičajna doza je pola ili jedna tableta četiri sata nakon početka terapije, i da ponovim nakon šest sati. Pitam je da li u danima odmora od terapija mogu da se kupam u moru.Kaže da mogu un chapuzon de dos minutos, što znači mogu da se smočim dva minuta i malo šetam kroz vodu kad nema sunca.Zabrinula sam se, da nije zbog kičme. Ona kaže da more nije dovoljno čisto za moj imunitet. Laknulo mi je jer nije nešto gore.
Na kraju konsultacija mi je zakazala sledeći ciklus terapija za 6.avgust i odredila program. To znači da se šesti ciklus završava 16. avgusta, i da će se nakon toga pokazati šta sledi: transplatacija matičnih ćelija, ako su rezultati dobri, ili nastavak lečenja.
U petom ciklusu, u sredu u 12h primam ciklofosfamid i velkadu, a dexametason 0,40 mg uzimam dva dana kod kuće.Znači da ću drugu i četvrtu velkadu primati subotom u devet.ošto je vrućina, čini mi se da je to dobro, jer ću izbeći sredinu dana. Četiri sata nakon terapije popila sam lek za kašalj kao što je odredila doktorka Ana zbog cistitisa. Lek je izazvao veliko znojenje. Tokom dana je bilo izdržljivo, ali u toku noći bilo je veoma naporno. Osećala sam veliku mučninu, okretala se i pokušavala da zaspim. Sutradan sam se osećala bolje, ali bez snage i volje, samo sam spavala. U jednom momentu, pokupila sam svu oznojenu odeću i stavila na pranje. To mi je dalo osećaj da sam se rastala od noćnih mora sa kojim sam se družila predhodne noći. Sledeće noći sam bolje spavala i kad sam se probudila u petak sve je bilo bolje.
SAVRŠEN DAN: Potpuni mir u meni i oko mene. Takvo osećanje mi se javljalo ponekad kad sam na moru ili u prirodi. Sada je ipak drukčije. Možda je zbog stalnih bolova ovaj mir vezan za smanjenje bolova i neko opšte opuštanje. Isto sam se osećala pre nekoliko nedelja u Beogradu, ali nisam do kraja produbila osećanja o tome. Šta čini osećaj savršenog dana? Kombinacija psihičkog i fizičkog mira. Danas ne pijem teške lekove. Dobro sam spavala, ništa me nije bolelo i bila sam posvećena lečenju bez nervoze šta me čeka i zašto se to meni dešava. Jednostovno sam uživala na terasi u vazduhu i zelenilu. Glava mi je bila mirna i prazna, a ja zadovoljna što osećam svoje telo i krvotok. Pomislila sam da se tako osećaju mala deca
kad ih ništa fizički ne muči, a raduju se životu.
Popodne su me bolela ramena i ruke, počela sam da se znojim. Već su mi rekli da hemoterapija ciklofosfamidom izaziva bolove, kao da si prehlađen. Znojim se i ne mogu da spavam.
U subotu u devet sam u bolnici kako bih primila velkadu. Vratila sam se metroom kraj pijace sa namerom da kupim mleveno meso za pitu, jer sam kore donela iz Beograda. Plan sam napravila predhodni dan i činio mi se savladiv. Međutim, nakon hemoterapije ništa nije lako. Da bi čovek prihvatio da je bolestan, treba da odustane da pravi planove, jer ne možeš da proceniš kako ćeš se osećati. Ipak, prihvatam poziv na ručak moje drugarice Ane, jer je otišla u penziju i sada započinje novi život. Tako 15. jula nas tri - Ana, Christin i ja provodimo više od dva sata pričajući o globalnoj politici, o promenama u našim životima.
Peti ciklus terapije je isti kao i četvrti. Već sam spremna na ono što me očekuje, prepoznajem simptome i nuspojave terapije. Ali, sa svakom terapijom manifestacije nuspojave su jače. Setila sam se razgovora novinarke sa Predragom Vitasom, dugogodišnjim direktorom RTS-a. On je tada bio star, imao je više od osamdeset godina. Na kraju razgovora novinarka ga pita da li radi nešto novo i kakvi su mu planovi. A on joj odgovori da prvo ustane i utvrdi kako se oseća i šta ga boli, pa da u skladu sa tim pravi planove za taj dan. Dobro je držati se takve prakse.
Sad, dok sam u Barseloni, a počeli su raspust i godišnji odmori,nemam tekuće intelektualne poslove, a fizičke ni ne mogu mnogo da obavljam. Uglavnom ležim, odmaram, razmišljam o teškim i radosnim prilikama u mom životu. Vrlo često prelistavam i čitam Andrićeve Znakove pored puta. Pronalazim misli i rečenice sa kojima se potpuno indetifukujem. U opisu stanja i osećanja košmara neprospavane noći i suočavanje sa svetlosti dana pronalazim sebe.
Obavila sam posetu izabranom kućnom lekaru u Domu zdravlja, kod doktorke Espuga, kako bih joj dala podatke da unese u moj karton. Ona mi je pre toga dva puta dala uput za bolnicu i ako me nije ni videla.Na tome sam joj vrlo zahvalna. Pitala sam je kako da kontrolišem pritisak koji raste kad primam dexametason. Dala mi je blagi lek za izbacivanje tečnosti koji služi za snižavanje pritiska.
Zapažam da lakše sedim i da generalno imam više snage. Primećujem oscilacije u svom fizičkom i psihičkom stanju. Kad kažem da me kosti manje bole, to je zato što sadašnji bol poredim sa onim najstrašnijim bolovima u decembru i januaru, ali svaka veća vremenska promena ili zamor vrlo brzo mi pokažu da sam daleko od željenog stanja. Važna promena u mom komforu življenja jeste nova stolica i mesto za sedenje. Iskreno, sedenje u stolici i rad za kompjuterom mi je veoma nedostojao. Uglavnom sam sedela na krevetu i kauču sa jastucima ispod ramena i glave. Osećam da sam ojačala i da mi je potrebno da sedim u stolici, a posebno želim da to bude na terasi na vazduhu, naravno, kad nema sunca. Isprobala sam razne fotelje i našla odgovarajuću. Moj dnevni život dobio je novi kvalitet: sad imam nekoliko mesta gde mogu da se odmaram. Život mi se čini zanimljivijim.
Na pauzi sam, na osmodnevnom odmoru između terapija, pa se bavim sređivanjem raznih lekarskih nalaza i snimaka od prvog odlaska u bolnicu do danas. Pre to nisam mogla, pa je Maja radila. Prvo, sada znam da sam u Beogradu zbog čekanja da mi Fond za zdravstvo odobri velkade, i zbog alergija na lekove izgubila dva meseca lečenja. Drugo, povezujem bolove na kičmi sa onim što piše na doktorskim nalazima.
Ne znam kakvo je sada objektivno stanje kičme, ali lakše hodam i sedim. Kad pitam doktorku Anu o tome, ona samo odmahne rukom i kaže: „To kasnije, kad saniramo glavnu bolest”. Prestala sam da nosim ortopedski mider. Nosim nešto poput širokog pojasa oko struka. Telo mi se potpuno promenilo od dexametasona i stari mider me steže. Počela sam da radim neke lakše vežbice za mišiće. Norveški štapovi kod hodanja mi baš pomažu, jer sam ispravljena i pokrećem ramena. Sve ovo radim na svoju ruku i na osnovu nekih vodiča kroz bolest, hrvatskih i španskih. Koliko naučiš iz tih vodiča, toliko se i zbuniš jer su napisani za svakog ponešto, a ne za mene konkretno. Trenutno nemam ništa bolje.
Нема коментара:
Постави коментар