Zora broji tridest godina života i sedam godina radnog iskustva. Uz protivljenje partijskih struktura Savskog venca, u novembru 1977. godine počinje da radi u trgovačkom preduzeću Metalservis. Poznaje probleme u preduzeću, jer je dolazila na partijske sastanke kod njih. Staro rukovodstvo koje je napravilo Metalsevis je smenjeno, generalni direktor je u zatvoru. Izabran je novi direktor, partijski funkcioner Kraus, a sa njim stižu mladi obrazovani kadrovi. U novim kadrovima je i ona, Zora kao zamenik direktora za ekonomska pitanja, što je uvek povezano sa politikom. Poslovno rukovodstvo je zacrtalo tri glavna pravca razvoja. Prvi, sprovođenje Zakona o udruženom radu; drugi, izgradnja novog modernog skladišta; treći,automatska obrada podataka.
Potpuna posvećenost poslu je trajala nekoliko meseci, a onda iznenada i bez jasnog razloga, negde u maju sledeće godine počinju da izlaze novinski natpisi o preduzeću.U velikom preduzeću uvek ima onih koji su nezadovoljni i stvari koje bi mogle biti bolje, ali ipak o tome ne pišu novine. Posebno je indikativno da najveći broj članaka izlazi u dnevnom listu Borba. To su novine na nivou države i pisanje o nekom lokalnom preduzeću nije uobičajno. Kolektiv počinje da se bavi ovim natpisima i to izaziva partijske strukture opštine i grada Beograda da traže održavanje partijskih sastanaka. Val pisanja se širi na druge listove, uglavnom Večernje novosti, a ponekad se uključuje i Politika. Zatim se uključuje Studio B, a na kraju i RTS.Zagrebački nedeljni list Arena je posebno aktivan. U svakom broju izlaze tabloidni članci, praćeni
slikama među kojima dominira rukovodstvo. Tako Zora postaje poznata i u drugim republikama.
U kolektivu se svaki dan održavaju sastanci, najčešće partijski. Sastancima prisustvuju novinari i tako se priča nastvlja. Novinarsko pravilo da se čuje i druga strana se poštuje samo formalno. Zora je uključena u sve što se događa. Nastoji da održi partijsko rukovodstvo na okupu, priprema informacije i dokumenta za pitanja o kojim se odlučuje. Takođe, sprema materijale za informativne redakcije novina. Komitet Savskog venca traži da se uključi opštinski prvobranilac Grbić i da pomogne oko provere šta je u tim natpisima tačno.Takođe, organi Privredne komore Beograda prave svoje materijale, informacije, traže razna dokumenta. Sastanci traju do kasno u noć, a već sutra se u novinama pokreću nova pitanja.
Javljaju se razni funkcineri i prijatelji da daju savete i predloge. Atmosfera je takva da se ne vidi kraj.Razgovor u gradskom komitetu sa predsednikom Sašom Gligorijevićem nije doneo nikakvo razjašnjenje.Pokušavaju da zakažu razgovor sa urednikom u Borbi, Vukom Draškovićem, ali bez uspeha. Na razgovor sa Krausom i Zorom ponekad dolazi Judita Stambolić, iskusan komunista, većnik AVNOJ-a, koja ispred Komiteta SK Savski venac prati Metalsevis. Deluje dobronamerno,malo govori, uglavnom sluša o tome šta se dešava.Zora nikad ne ostaje do kraja razgovara jer uvek ima nešto hitno što mora da završi. Celo proleće i leto je proteklo u toj atmosferi. Svi planirani poslovi na reorganizaciji su odloženi. Tekući komercijalni poslovi opadaju, jer partneri ne znaju šta se dešava. Najgora kletva, da se o trgovačkim poslovima govori javno, je stigla kolektiv i proizvođači ne žele da budu deo toga. Porodice pate jer nije lako da svaki dan neko pita šta se to dešava. Zora provodi samo nekoliko sati kod kuće. Sastanci traju do kasno u noć, a već sutra pre šest sati je u kancelariji, jer treba završiti tekuće poslove.
Nakon godišnjih odmora, atmosfera se malo ohladila, ali i dalje se oseća naboj. Postalo je jasno da nije kraj kada je Nenad Ristić, voditelj Dnevnika u pola osam, kao prvu vest saopštio da je Gradski komitet SK smenio generalnog direktora Metalsevisa. To je trebalo da znači da je javni linč urodio plodom i da su partijski organi preduzeli mere. Posle šoka koji je izazvala vest, počinje borba.Prvo, Komitet ne može smeniti direktora, to može biti preporuka partijskoj organizaciji preduzeća. Nakon usvajanja, pokreće se incijativa na organima upravljanja i odluku donosi Radnički savet, organ koji je izabrao direktora.
Počinje novi krug partijskih sastanaka i zborova radnika.Opet se sve diskutuje ispočetka, novine su ponovo pune vesti iz Metalservisa. Radnici i rukovodstvo su umorni od iste priče, jasno je da svi gube.Jedno jutro početkom oktobra, oko 8 sati nenajavljeno dolazi drugarica Judita Stambolić. Kraus i Zora su vidno umorni i apatični, više ne očekuju pomoć. Razgovor teče uobičajno, priča se o događajima o kojima pišu novine. Iznenada im se Judita obraća sa rečima ohrabrenja: „Ne brinite, od sad će sve biti lakše jer je ovo bio obračun sa članom predsedništva SFRJ Petrom Stambolićem (njenim mužem). Preko Metalservisa neke snage povezane sa članom Predsedništva CK SKJ Brankom Mikulićem htele su da dokažu da u Srbiji postoje birokratsko-partijske veze sa privredom. Kao dokaz iskorišćeno je njeno navraćanje u Metalservis. Zora je sa nevericom slušala i mislila koliko neprospavanih noći, koje rasipanje sredstava i koja hajka u novinama na nevine ljude radi partijskih obračuna. Jedini način da ostane pristojna i ne kaže sve to bio je da napusti sastanak.Stvarno, nakon ove posete došlo je postepeno do smirivanja političke situacije u kolektivu. Rukovodstvo nije smenjeno, ali su podele i sukobi ostavile trajne posledice na radnu atmosferu i koheziju.
Potpuna posvećenost poslu je trajala nekoliko meseci, a onda iznenada i bez jasnog razloga, negde u maju sledeće godine počinju da izlaze novinski natpisi o preduzeću.U velikom preduzeću uvek ima onih koji su nezadovoljni i stvari koje bi mogle biti bolje, ali ipak o tome ne pišu novine. Posebno je indikativno da najveći broj članaka izlazi u dnevnom listu Borba. To su novine na nivou države i pisanje o nekom lokalnom preduzeću nije uobičajno. Kolektiv počinje da se bavi ovim natpisima i to izaziva partijske strukture opštine i grada Beograda da traže održavanje partijskih sastanaka. Val pisanja se širi na druge listove, uglavnom Večernje novosti, a ponekad se uključuje i Politika. Zatim se uključuje Studio B, a na kraju i RTS.Zagrebački nedeljni list Arena je posebno aktivan. U svakom broju izlaze tabloidni članci, praćeni
slikama među kojima dominira rukovodstvo. Tako Zora postaje poznata i u drugim republikama.
U kolektivu se svaki dan održavaju sastanci, najčešće partijski. Sastancima prisustvuju novinari i tako se priča nastvlja. Novinarsko pravilo da se čuje i druga strana se poštuje samo formalno. Zora je uključena u sve što se događa. Nastoji da održi partijsko rukovodstvo na okupu, priprema informacije i dokumenta za pitanja o kojim se odlučuje. Takođe, sprema materijale za informativne redakcije novina. Komitet Savskog venca traži da se uključi opštinski prvobranilac Grbić i da pomogne oko provere šta je u tim natpisima tačno.Takođe, organi Privredne komore Beograda prave svoje materijale, informacije, traže razna dokumenta. Sastanci traju do kasno u noć, a već sutra se u novinama pokreću nova pitanja.
Javljaju se razni funkcineri i prijatelji da daju savete i predloge. Atmosfera je takva da se ne vidi kraj.Razgovor u gradskom komitetu sa predsednikom Sašom Gligorijevićem nije doneo nikakvo razjašnjenje.Pokušavaju da zakažu razgovor sa urednikom u Borbi, Vukom Draškovićem, ali bez uspeha. Na razgovor sa Krausom i Zorom ponekad dolazi Judita Stambolić, iskusan komunista, većnik AVNOJ-a, koja ispred Komiteta SK Savski venac prati Metalsevis. Deluje dobronamerno,malo govori, uglavnom sluša o tome šta se dešava.Zora nikad ne ostaje do kraja razgovara jer uvek ima nešto hitno što mora da završi. Celo proleće i leto je proteklo u toj atmosferi. Svi planirani poslovi na reorganizaciji su odloženi. Tekući komercijalni poslovi opadaju, jer partneri ne znaju šta se dešava. Najgora kletva, da se o trgovačkim poslovima govori javno, je stigla kolektiv i proizvođači ne žele da budu deo toga. Porodice pate jer nije lako da svaki dan neko pita šta se to dešava. Zora provodi samo nekoliko sati kod kuće. Sastanci traju do kasno u noć, a već sutra pre šest sati je u kancelariji, jer treba završiti tekuće poslove.
Nakon godišnjih odmora, atmosfera se malo ohladila, ali i dalje se oseća naboj. Postalo je jasno da nije kraj kada je Nenad Ristić, voditelj Dnevnika u pola osam, kao prvu vest saopštio da je Gradski komitet SK smenio generalnog direktora Metalsevisa. To je trebalo da znači da je javni linč urodio plodom i da su partijski organi preduzeli mere. Posle šoka koji je izazvala vest, počinje borba.Prvo, Komitet ne može smeniti direktora, to može biti preporuka partijskoj organizaciji preduzeća. Nakon usvajanja, pokreće se incijativa na organima upravljanja i odluku donosi Radnički savet, organ koji je izabrao direktora.
Počinje novi krug partijskih sastanaka i zborova radnika.Opet se sve diskutuje ispočetka, novine su ponovo pune vesti iz Metalservisa. Radnici i rukovodstvo su umorni od iste priče, jasno je da svi gube.Jedno jutro početkom oktobra, oko 8 sati nenajavljeno dolazi drugarica Judita Stambolić. Kraus i Zora su vidno umorni i apatični, više ne očekuju pomoć. Razgovor teče uobičajno, priča se o događajima o kojima pišu novine. Iznenada im se Judita obraća sa rečima ohrabrenja: „Ne brinite, od sad će sve biti lakše jer je ovo bio obračun sa članom predsedništva SFRJ Petrom Stambolićem (njenim mužem). Preko Metalservisa neke snage povezane sa članom Predsedništva CK SKJ Brankom Mikulićem htele su da dokažu da u Srbiji postoje birokratsko-partijske veze sa privredom. Kao dokaz iskorišćeno je njeno navraćanje u Metalservis. Zora je sa nevericom slušala i mislila koliko neprospavanih noći, koje rasipanje sredstava i koja hajka u novinama na nevine ljude radi partijskih obračuna. Jedini način da ostane pristojna i ne kaže sve to bio je da napusti sastanak.Stvarno, nakon ove posete došlo je postepeno do smirivanja političke situacije u kolektivu. Rukovodstvo nije smenjeno, ali su podele i sukobi ostavile trajne posledice na radnu atmosferu i koheziju.
Нема коментара:
Постави коментар