Stvari za bolnicu sam imala već spremljene. Ručala sam i odmorila, koliko sam mogla u celoj zbrci koja je bila tog dana. U bolnicu sam otišla u 18h, prvo u administraciju, a zatim na odeljenje.
Na odeljenju nas je čekalo iznenađenje. Sestra na prijemu je rekla da je za danas planirano da se obavi samo prijem, znači uzimanje podataka, provera pritiska, provera katetera i još neki pregledi, i upoznavanje sa procedurom lečenja, a da posle toga mogu da idem kući i da dođem sutra - doktorka će reći u koliko sati. Nakon toga su nas odveli u sobu i rekli da ću biti smeštena u dvokrevetnu sobu, ali će me pre transplantacije premestiti u zasebnu, izolovanu sobu. Tada je započela procedura prijema, ista kao i na bilo kom drugom mestu: kad si rođen, zašto si rođen, od čega si bolovao, težina, visina... To je trajalo oko jedan sat, a onda je došla doktorka Pilar , mlada (meni su sada svi mladi) i simpatična. Rekla nam je da je iz Paragvaja i malo smo pričali o lečenju u Beogradu. Obavila je druge preglede i obja-snila da je za sutradan, odnosno subotu, predviđeno da uveče primim intravenozno fiziološki rastvor, a u nedelju i ponedeljak hemoterapiju. Predložila je da idem kući i da dođem sutra uveče oko 21.30h. Maja je neke stvari ostavila u ormaru, ali većinu smo vratile kući. Iz bolnice smo izašle oko osam uveče. Bila sam zadovoljna jer, ako ne treba da primim terapiju, bolje da sam kod kuće nego u bolnici. Setila sam se kako su Mara i Žana ludele zato što su došle u bolnicu u petak, a terapija počinje u ponedeljak. Ovde je ipak odnos sa pacijentom opušten, a postoje i procedure koje to dozvoljavaju. Potpisala sam da idem kući i da ću se vratiti sutra.
Na odeljenju nas je čekalo iznenađenje. Sestra na prijemu je rekla da je za danas planirano da se obavi samo prijem, znači uzimanje podataka, provera pritiska, provera katetera i još neki pregledi, i upoznavanje sa procedurom lečenja, a da posle toga mogu da idem kući i da dođem sutra - doktorka će reći u koliko sati. Nakon toga su nas odveli u sobu i rekli da ću biti smeštena u dvokrevetnu sobu, ali će me pre transplantacije premestiti u zasebnu, izolovanu sobu. Tada je započela procedura prijema, ista kao i na bilo kom drugom mestu: kad si rođen, zašto si rođen, od čega si bolovao, težina, visina... To je trajalo oko jedan sat, a onda je došla doktorka Pilar , mlada (meni su sada svi mladi) i simpatična. Rekla nam je da je iz Paragvaja i malo smo pričali o lečenju u Beogradu. Obavila je druge preglede i obja-snila da je za sutradan, odnosno subotu, predviđeno da uveče primim intravenozno fiziološki rastvor, a u nedelju i ponedeljak hemoterapiju. Predložila je da idem kući i da dođem sutra uveče oko 21.30h. Maja je neke stvari ostavila u ormaru, ali većinu smo vratile kući. Iz bolnice smo izašle oko osam uveče. Bila sam zadovoljna jer, ako ne treba da primim terapiju, bolje da sam kod kuće nego u bolnici. Setila sam se kako su Mara i Žana ludele zato što su došle u bolnicu u petak, a terapija počinje u ponedeljak. Ovde je ipak odnos sa pacijentom opušten, a postoje i procedure koje to dozvoljavaju. Potpisala sam da idem kući i da ću se vratiti sutra.
Нема коментара:
Постави коментар