U dnevnu bolnicu Instituta za hematologiju odlazim 7.aprila da dam krv na analizu. Rezultati koje čekam ispred ambulante doktorke Marine stižu oko 8h Sestra proziva prvo one čija krvna slika nije dobra. U 8.30h doktorka ide na kolegijum i vraća se nakon jednog sata. Tada se nastavlja prozivka, pregled i upisivanje rezultata. Meni doktorka kaže da će pregled trajati duže, zato što sam prvi put ovde, i mora da upiše sve podatke u kompjuter. Pacijenti su umorni i nervozni, ja naročito, jer ne mogu da stojim ili sedim već moram da legnem u sobu koja je dnevna bolnica za hematologiju. Terapija je počela posle 12h i trajala je do 13h. Maja me čeka. Odlazimo kući.
Ovu proceduru ponavljam još tri puta i tako završavam drugi ciklus hemoterapije, a prvi sa velkadom. Jedan dexametason primam u bolnici sa velkadom, a drugi kod kuće (terenska služba Doma zdravlja). To je bilo izdržljivo i nije zahtevalo preveliku organizaciju.
Na konsultacijama 16. aprila kod doktorke Jelene saznajem da se menja protokol terapije sa TAD, koji uključuje lek talidomid na koji sam alergična, i prelazim na terapiju po protokolu PAD. To znači da ću provesti najmanje četiri dana u bolnici kako bih intravenozno primila četiri doze adriablastina, isto to liko dexametasona i jednu velkadu. Doktorka mi objašnjava da Institut ima ograničenu količinu lekova i da kombinuju ono što mogu poštujući medicinske protokole i odobrene lekove Zdravstvenog fonda. Trebalo bi da proverim kalcijum u krvi,pa da, ako je rezultat dobar, primim zometu u dnevnoj bolnici.To sam obavila 24. aprila u društvu sa Cicom.
Od početka lečenja do sad sam promenila dva protokola, a sada počinjem po trećem, iz već pomenutih razloga: dostupnosti leka i alergije na talidomid. U martu i aprilu sam se malo lečila zbog alergije.Uspela sam da završim samo dva ciklusa hemoterapije, jedan opšti i drugi sa velkadom. Maja se zamorila putujući za Beograd i Barselonu. Nigde nije mogla da se smiri. Kad je tamo, misli kako se ja snalazim, a kad je ovde, misli na poslove koje je tamo ostavila. Da bi joj pomogla uključila se moja sestra Nada, pa je nedelju dana bila kod mene.
Javljaju se Mirko i Lane, moj brat i snaha iz Zadra. Hteli bi da dođu u Beograd da budu sa mnom. Predlažem da dođu 7. aprila i ostanu do 14. jer će tada Maja biti u Barseloni. Radujem se njihovom dolasku, a Maja odlazi bez brige. Oni stižu potpuno izgubljeni jer su Slobodanku pokrali u gradskom prevozu.Predlagala sam im da taksista Ljubiša dođe na autobusku stanicu po njih, ali oni su izabrali gradski prevoz. Slobodanka je ostala bez svih dokumenata. Sreća što su pasoši i novac bili kod Mirka. Njihova poseta je, eto, počela loše, ali je uživanje u našem druženju brzo nadvladalo taj neprijatni događaj. Vreme je lepo i oni obilaze centar Beograda, ali ovog puta bez mene.Mirko smatra da treba da hodam sa nordijskim štapovima.Kaže da će mi to pomoći da hodam uspravno i pokrećem ramena.Kupuje štapove u nekoj sportskoj radnji, montira ih i pokazuje mi šta je bitno kod hodanja. Počinjem da ih koristim i lako se navikavam na njih.
Pošto sam završila dva ciklusa hemoterapije, čekam da idem u bolnicu 8. maja. Skoro tri nedelje ne primam nikakve lekove, a koristim to vreme da u Školi pripremim naučni skup POWERCOM koji će se održati krajem maja i završne ispite aprliskog roka. Tu su naravno i praznici, Uskrs i Prvi maj.Naša komšinica i prijateljica Lika mi je poslala sveže meso iz Dokmira, a moj posinak Siniša doneo jagnjeće pečenje za Uskrs.
Ovu proceduru ponavljam još tri puta i tako završavam drugi ciklus hemoterapije, a prvi sa velkadom. Jedan dexametason primam u bolnici sa velkadom, a drugi kod kuće (terenska služba Doma zdravlja). To je bilo izdržljivo i nije zahtevalo preveliku organizaciju.
Na konsultacijama 16. aprila kod doktorke Jelene saznajem da se menja protokol terapije sa TAD, koji uključuje lek talidomid na koji sam alergična, i prelazim na terapiju po protokolu PAD. To znači da ću provesti najmanje četiri dana u bolnici kako bih intravenozno primila četiri doze adriablastina, isto to liko dexametasona i jednu velkadu. Doktorka mi objašnjava da Institut ima ograničenu količinu lekova i da kombinuju ono što mogu poštujući medicinske protokole i odobrene lekove Zdravstvenog fonda. Trebalo bi da proverim kalcijum u krvi,pa da, ako je rezultat dobar, primim zometu u dnevnoj bolnici.To sam obavila 24. aprila u društvu sa Cicom.
Od početka lečenja do sad sam promenila dva protokola, a sada počinjem po trećem, iz već pomenutih razloga: dostupnosti leka i alergije na talidomid. U martu i aprilu sam se malo lečila zbog alergije.Uspela sam da završim samo dva ciklusa hemoterapije, jedan opšti i drugi sa velkadom. Maja se zamorila putujući za Beograd i Barselonu. Nigde nije mogla da se smiri. Kad je tamo, misli kako se ja snalazim, a kad je ovde, misli na poslove koje je tamo ostavila. Da bi joj pomogla uključila se moja sestra Nada, pa je nedelju dana bila kod mene.
Javljaju se Mirko i Lane, moj brat i snaha iz Zadra. Hteli bi da dođu u Beograd da budu sa mnom. Predlažem da dođu 7. aprila i ostanu do 14. jer će tada Maja biti u Barseloni. Radujem se njihovom dolasku, a Maja odlazi bez brige. Oni stižu potpuno izgubljeni jer su Slobodanku pokrali u gradskom prevozu.Predlagala sam im da taksista Ljubiša dođe na autobusku stanicu po njih, ali oni su izabrali gradski prevoz. Slobodanka je ostala bez svih dokumenata. Sreća što su pasoši i novac bili kod Mirka. Njihova poseta je, eto, počela loše, ali je uživanje u našem druženju brzo nadvladalo taj neprijatni događaj. Vreme je lepo i oni obilaze centar Beograda, ali ovog puta bez mene.Mirko smatra da treba da hodam sa nordijskim štapovima.Kaže da će mi to pomoći da hodam uspravno i pokrećem ramena.Kupuje štapove u nekoj sportskoj radnji, montira ih i pokazuje mi šta je bitno kod hodanja. Počinjem da ih koristim i lako se navikavam na njih.
Pošto sam završila dva ciklusa hemoterapije, čekam da idem u bolnicu 8. maja. Skoro tri nedelje ne primam nikakve lekove, a koristim to vreme da u Školi pripremim naučni skup POWERCOM koji će se održati krajem maja i završne ispite aprliskog roka. Tu su naravno i praznici, Uskrs i Prvi maj.Naša komšinica i prijateljica Lika mi je poslala sveže meso iz Dokmira, a moj posinak Siniša doneo jagnjeće pečenje za Uskrs.
Нема коментара:
Постави коментар