IMA NADE: Jedan dan pre podne, kad sam bila u nekom polusnu, čula sam da me zove neko kraj mog kreveta.Otvorim oči i vidim jednu sređenu gospođu sa frizurom,u bundi. Ne poznajem je. Pored nje stoji mlađa žena i ona mi se obrati. Prepoznam Vanjinu sestru, koja mi kaže da su ona i majka došle na odeljenje da donesu rezultate PET skenera iz kojih se vidi da je majka sada potpuno zdrava osoba. Pričamo malo o lečenju, saznajem da je ona dve godine provela na terapijama i evo, sada je kraj. One odlaze, a ja shvatam da me čeka duga i teška borba na putu izlečenja. U svom životu sam imala razna iskušenja i bitke, ali mi se sad čini da je sve bilo mnogo lakše nego ovo što me čeka. Prepuštam se samoanalizi i tražim snagu u mom prošlom životu.
Нема коментара:
Постави коментар